Klimatske promene i njeni efekti na vremenske obrasce i nepovoljne vremenske prilike verovatno će negativno uticati na zdravlje ljudi sa problemima mozga, tvrdi tim istraživača predvođen UCL.
U članku iz ličnog pogleda, objavljenom u The Lancet Neurology, tim naglašava hitnu potrebu da se razume uticaj klimatskih promena na ljude sa neurološkim stanjima — kako bi se očuvalo njihovo zdravlje i sprečile pogoršanje nejednakosti.
Nakon pregleda 332 rada objavljena širom sveta između 1968. i 2023. godine, istraživači, predvođeni profesorom Sanjajem Sisodijom (UCL Queen Square Institute of Neurology), rekli su da očekuju da će obim potencijalnih efekata klimatskih promena na neurološke bolesti biti značajan.
Razmatrali su 19 različitih stanja nervnog sistema, izabranih na osnovu studije Global Burden of Disease 2016, uključujući moždani udar, migrenu, Alchajmerovu bolest, meningitis, epilepsiju i multiplu sklerozu.
Tim je takođe analizirao uticaj klimatskih promena na nekoliko ozbiljnih, ali uobičajenih psihijatrijskih poremećaja, uključujući anksioznost, depresiju i šizofreniju.
Profesor Sisodija, koji je takođe direktor genomike u Društvu za epilepsiju i jedan od osnivača Klimatske promene epilepsije, rekao je: „Postoje jasni dokazi za uticaj klime na neka stanja mozga, posebno na moždani udar i infekcije nervnog sistema. Klimatske varijacije za koje se pokazalo da utiču na bolesti mozga uključivale su ekstremne temperature (i niske i visoke) i veće varijacije temperature tokom dana – posebno kada su ove mere bile sezonski neobične.
„Noćne temperature mogu biti posebno važne, jer više temperature tokom noći mogu poremetiti san. Poznato je da loš san pogoršava brojna stanja mozga.“
Istraživači su otkrili da je došlo do povećanja broja prijema, invaliditeta ili mortaliteta kao rezultat moždanog udara na višim temperaturama okoline ili toplotnim talasima.
U međuvremenu, tim navodi da su ljudi sa demencijom podložni štetnosti zbog ekstremnih temperatura (npr., bolesti uzrokovanih toplotom ili hipotermije) i vremenskih događaja (npr. poplave ili požari), jer kognitivno oštećenje može ograničiti njihovu sposobnost da prilagode ponašanje okolini Promene.
Istraživači pišu: „Smanjena svest o riziku kombinovana je sa smanjenom sposobnošću da se traži pomoć ili da se ublaži potencijalna šteta, kao što je više pijenja po vrućem vremenu ili prilagođavanje odeće. Ova osetljivost je otežana slabošću, multimorbiditetom i psihotropnim lekovima. Shodno tome, veće varijacije temperature, topliji dani i toplotni talasi dovode do povećanog prijema u bolnicu i mortaliteta povezanih sa demencijom.“
Pored toga, incidencija, prijem u bolnicu i rizik od smrtnosti za mnoge poremećaje mentalnog zdravlja povezani su sa povećanom temperaturom okoline, dnevnim fluktuacijama temperature ili ekstremno toplim i niskim temperaturama.
Istraživači primećuju da kako nepovoljni vremenski događaji postaju sve jači i globalne temperature rastu, stanovništvo je izloženo pogoršavajućim faktorima životne sredine koji možda nisu bili dovoljno ozbiljni da utiču na stanje mozga u nekim od ranijih studija koje su pregledali kao deo analize.
Kao rezultat toga, oni kažu da je važno osigurati da istraživanja budu ažurna i da uzimaju u obzir ne samo sadašnje stanje klimatskih promjena već i budućnost.
Profesor Sisodija je rekao: „Ovaj rad se odvija protiv zabrinjavajućeg pogoršanja klimatskih uslova i moraće da ostane agilan i dinamičan ako želi da generiše informacije koje su od koristi i pojedincima i organizacijama. Štaviše, postoji nekoliko studija koje procenjuju zdravlje posledice na bolesti mozga prema budućim klimatskim scenarijima, čineći planiranje napred izazovnim.“
On je dodao: „Ceo koncept klimatske anksioznosti je dodatni, potencijalno značajan uticaj: mnoga stanja mozga povezana su sa većim rizikom od psihijatrijskih poremećaja, uključujući anksioznost, a takvi multimorbiditeti mogu dodatno da komplikuju uticaje klimatskih promena i prilagođavanja neophodnih za očuvanje zdravlja. Ali postoje akcije koje možemo i treba da preduzmemo sada.“
