Oštećenje kože nije uvek samo na površinskom nivou. Novo istraživanje je otkrilo da rane od mesa mogu izazvati zdravstvene probleme koji prevazilaze kožu, a uticaji sežu čak do creva.
Već neko vreme znamo da postoji veza između zdravlja creva i kože, ali većina naučnika je obično pretpostavljala da mikrobi u našem sistemu za varenje utiču na kožu, a ne obrnuto.
Sada, tim predvođen dermatolozima sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu pronašao je direktne dokaze za osovinu kože i creva kod miševa, pokazujući da oštećenje kože izbacuje odbranu creva iz ravnoteže i menja sastav crevnog mikrobioma.
Postoji nekoliko organa koji dolaze u kontakt sa ‘spoljašnjim’ svetom, a koža je najočiglednija. Drugi organi, poput creva i pluća, takođe imaju barijere koje definišu i brane granice tela.
Ove barijere se sastoje od epitelnih tkiva koje deluju kao naoružani čuvari, ograničavajući prekomerno razmnožavanje inače dobrodošlih mikroba (mislite na ‘dobre’ crevne bakterije koje se rado hrane doručkom, ili uglavnom bezopasne grinje koje trenutno usisavaju vaše lice) i sprečavaju invaziju neželjenih uljeza kao što su Escherichia coli, krvni metilji i gljivica Candida.
Zanimljivo je da povreda jedne epitelne površine može povremeno značiti promene na drugim udaljenim organima u isto vreme. Na primer, upala u crevima je povezana sa oštećenjem pluća.
Da bi testirali svoju teoriju ose kože i creva, tim je isekao rezove od 1,5 centimetra (oko pola inča) na koži jedne grupe miševa. Zatim su uporedili njihov izmet sa izmetom kontrolne grupe miševa da vide da li postoje razlike u mikrobiomima creva grupe.
Miševi koji su bili ranjeni imali su više bakterija koje izazivaju bolesti i manje korisnih bakterija u fecesu, što ukazuje na značajnu promenu u mikroflori.
Slični rezultati su se pojavili iz naknadnog eksperimenta u kojem su miševi genetski izmenjeni da bi proizveli više enzima koji razgrađuje molekul hijalurona (aka hijaluronska kiselina ili HA).
Ovo povećanje enzima je oponašalo aspekt povrede kože bez stvarnog ranjavanja miševa, da bi se precizno odredio mehanizam koji stoji iza ove veze između kože i creva. HA igra ključnu ulogu u povredi i popravci tkiva, a oslobađa se lokalno iz unutrašnjeg sloja kože ako je ranjena ili upaljena kao rezultat stanja kao što je psorijaza.
Istraživači su takođe lečili miševe da izazovu kolitis digestivnog poremećaja kako bi istražili bilo kakav odnos između oštećenja kože i težine stanja creva.
I miševi sa ranama na koži i oni sa oštećenjem HA imali su mnogo gore slučajeve kolitisa nego kontrolne grupe. Odvojeni miševi su primili fekalne transplantacije od onih u početnim eksperimentima, otkrivajući da je osetljivost na kolitis preneta zajedno sa transplantiranim mikrobiomom creva.
„Prethodne studije su primetile disbiozu u mikrobiomu creva kod osoba sa inflamatornom bolešću kože, pretpostavljalo se da mikrobi u crevima utiču na kožu“, pišu autori.
I iako će studije na ljudima biti potrebne da bi se ovo potvrdilo, autori misle da „ovi nalazi pružaju neočekivano objašnjenje za povezanost kožnih i crevnih bolesti kod ljudi“.
