Od pitanja naših pametnih zvučnika o vremenu do dobijanja personalizovanih saveta od pametnih satova, uređaji koje pokreće veštačka inteligencija (AI) sve više pojednostavljuju naše rutine i donošenje odluka. Tehnologija ulazi u naše živote na suptilne načine.
Proizvođači prikupljaju ogromne količine korisničkih podataka kako bi osigurali da ovi pametni uređaji odgovaraju i personalizovani. Ali ovo može da dovede korisnike u opasnost od iskorišćavanja od strane zlonamernih agenata, kao što su hakeri koji žele da ukradu vaše podatke.
Kako AI postaje sveprisutniji, potrošači će takođe morati da postanu pametniji. Ako želite da uživate u prednostima pametnog uređaja za svakodnevnu upotrebu, trebalo bi da budete svesni zaštitnih mehanizama potrebnih da vas zaštite od sajber napada.
Kada smo počeli da povezujemo fizičke svakodnevne uređaje kao što su frižideri, usisivači i kamere za zvono na vratima na internet, rođen je Internet stvari (IoT). Sada se procenjuje da širom sveta postoji oko 17 milijardi IoT uređaja.
IoT uređaji koji su postojali pre veštačke inteligencije generalno imaju jednostavnije, statičnije funkcionalnosti, što dovodi do nižih rizika privatnosti podataka i bezbednosti. Ovi uređaji su mogli da se povežu na internet i da obavljaju određene zadatke za koje su programirani, kao što je daljinsko gašenje svetla ili podešavanje termostata.
Međutim, nisu mogli da uče iz interakcija korisnika ili da vremenom prilagođavaju svoje funkcionalnosti. Proizvođači integrišu veštačku inteligenciju u IoT uređaje kako bi im pomogli da „razumeju“ i bolje udovolje potrebama i ponašanju korisnika.
Na primer, pametni govornik može prikupiti informacije o ponašanju slušajući razgovore u svom okruženju. Ovo mu pomaže da bolje razume korisnička podešavanja i komande, prilagodi svoje odgovore i ponudi relevantniji sadržaj ili predloge. Na kraju, ovo poboljšava iskustvo — čini uređaj korisnijim za vas.
Međutim, to ga takođe čini manje sigurnim. Sa veštačkom inteligencijom koja je sada ugrađena u takve uređaje, ona zapravo otvara novu kolekciju puteva (poznatih kao „površina napada“) za sajber kriminalce. Na primer, hakeri mogu da koriste ulaze koji namerno uzrokuju kvar AI u uređaju. Oni takođe mogu da „otruju” podatke o obuci AI modela kako bi ih naterali da se ponašaju na specifičan način.
Pored toga, zlonamerni napadač može da dobije podatke o obuci veštačke inteligencije putem napada inverzije modela. Ako je AI model obučen za privatne ili osetljive podatke, repliciranje ovog modela bi potencijalno moglo otkriti informacije koje bi trebalo da ostanu poverljive.
IoT uređaji su dugo bili ranjivi na hakere zbog nedostatka lozinki, nedostatka šifrovanja ili zastarelog softvera. Imajući ovo na umu, proizvođači pametnih uređaja koji daju prioritet bezbednosti primeniće snažno šifrovanje, obezbediti redovna ažuriranja softvera i obezbediti bezbedno upravljanje podacima i transport.
Međutim, korisnici često nisu svesni koliko bi njihovi uređaji mogli biti ranjivi, niti kakve podatke prikupljaju i gde idu.
Postoji hitna potreba za industrijskim standardima koji obezbeđuju da svi uređaji ispunjavaju minimalni bezbednosni prag pre nego što dođu na tržište.
Proizvođači treba da daju detaljne smernice o tome kako se prikupljeni podaci obrađuju, čuvaju i štite. Takođe treba da objasne sve mere za sprečavanje neovlašćenog pristupa ili kršenja podataka.
Vlade i industrija prepoznali su rizike i nevidljive pretnje koje predstavlja veštačka inteligencija. Već smo videli značajne negativne posledice kada se ovo iskoristi. Zbog toga se u Australiji i širom sveta pripremaju i primenjuju zakoni o regulaciji veštačke inteligencije.
U međuvremenu, potrošači moraju ostati na oprezu i preduzeti proaktivne mere — kako bi osigurali da njihovi digitalni životi donesu više koristi nego štete.
Za početak, pregledajte sve uređaje u vašem domu koji se povezuju na internet. Pokušajte da identifikujete funkcije koje pokreće veštačka inteligencija, kao što je učenje ponašanja korisnika ili obrada velikih skupova podataka. Oni su uobičajeni u pametnim zvučnicima, kućnim sigurnosnim sistemima i naprednoj nosivoj tehnologiji.
Drugo, istražite funkcionalnost svojih uređaja i onemogućite nebitne ili nepotrebne AI funkcije. Ovaj jednostavan korak mogao bi sprečiti AI da prikuplja lične podatke i njihovu moguću izloženost.
Treće, kada kupujete uređaj, pregledajte bezbednosne informacije proizvođača koje se često nalaze na njihovoj veb lokaciji pod naslovima kao što su „Privatnost“, „Bezbednost“ ili „Podrška za proizvod“. Takođe se može naći u uputstvima za upotrebu i, ponekad, direktno na pakovanju proizvoda.
Uverite se da razumete koju vrstu AI tehnologije uređaj koristi i kako se podaci prikupljaju, obrađuju, čuvaju i štite. Koje su mere zaštite? Da li je proizvođač koristio industrijske standarde ili se pretplatio na jake bezbednosne smernice kao što je uredba Evropske unije o zaštiti podataka, GDPR?
Bezbednosna otkrića mogu veoma da variraju u pogledu jasnoće. Tehničke detalje može biti teško razumeti, ali informacije iz smernica australijske vlade o pravima potrošača mogu pomoći u vašoj odluci.
Postavljanje ovih pitanja pomoći će pri izboru uređaja. Ponekad je najbolje izabrati proizvođača sa jakim iskustvom u oblasti bezbednosti, umesto da budete pod uticajem samo cene.
Na kraju, uvek održavajte svoje IoT uređaje ažurnim: kada vaš uređaj zatraži da instalira ažuriranje, uradite to što pre. Ovo osigurava da se sve bezbednosne rupe koje je identifikovao proizvođač pravilno implementiraju, zatvarajući mogućnost za sajber napade.
Ove dobre navike će uveliko doprineti zaštiti vaše privatnosti.
