Pet godina posle velikog požara koji je razorio katedralu Notr Dam u Parizu, deo obnove i restauracije je završen, kao što je toranj, velika strela od olova na vrhu zdanja, saopštili su organi zaduženi za njenu rekonstrukciju.
Oko 250 kompanija i stotine zanatlija, arhitekata i profesionalaca radilo je na tom vanrednom projektu kako bi se omogućilo ponovno otvaranje remek-dela gotske umetnosti, zakazano za 8. decembar ove godine.
Pre pet godina, 15. aprila 2019. godine džinovski požar poharao je katedralu, simbol hrišćanstva koji je uvršten u svetsku baštinu Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO). Katedrala je do tada svake godine primala 12 miliona posetilaca.
Bilo je potrebno nekoliko meseci čišćenja i sklanjanja 40.000 ugljenisanih cevi koje su okruživale katedralu pre požara, i demontiranja statua zbog restauracije.
Taj proces, prekinut za vreme epidemije korona virusa, sproveden je pod visokom stepenom bezbednosti, završen je u leto 2021. i koštao je 150 miliona evra.
Rekonstrukcija je počela u jesen 2021. godine na gradilištu katedrale gde su postavljene unutrašnje i spoljašnje skele kao i brojne radionice stolara, staklara i klesara.
Ukupan budžet za ovu fazu rekonstrukcije trebalo bi da ostane „ispod“ prvobitno procenjenih 550 miliona evra.
Prikupljeno je 846 miliona evra donacija širom sveta, od kojih oko 150 miliona mora da se iskoristi za restauraciju spoljašnjih delova katedrale koji su pre požara bili oštećeni.
Unutrašnjost katedrale ponovo dobija svoj nekadašnji sjaj jer je gotovo završeno čišćenje zidova, svodova i ukrasa.
Nastavlja se zamena crno-belih kocka na podu, kompletno je obnovljena instalacija tehničkih i električnih uređaja i postavljen je novi protivpožarni sistem.
Vitraži od kojih su samo tri velike ruže iz srednjevekovnog doba, nisu oštećeni u požaru, ali su svi očišćeni.
Šest savremenih vitraža trebalo bi da bude ugrađeno do 2026. godine.
Velike orgulje bile su pošteđene od vatre, ali prekrivene olovnom prašinom. Posle čišćenja njegovih 8.000 cevi, orgulje se postavljaju ali će biti potrebno šest meseci bi ponovo bile u fuknciji.
Do leta će biti završeni bočni krovovi, restauracija podova, kao i radovi na unutrašnjem umetničkom nameštaju.
Do 2028. godine bi trebalo da bude u potpunosti obnovljen pristup katedrali, sa novi pločnikom i zelenilom.
Katedrala Notr Dam za Francuze nije samo svetski poznata srednjovekovna gotska katedrala, već srce Pariza i zdanje koje su ovekovečili književnici i deo istorije nacije.
Gradnju katedrale je započeo 1163. godine biskup Moris de Sili (Maurice de Sully), a završena je skoro dva veka kasnije 1345. godine.
Notr Dam je tesno povezana sa istorijom Francuza. Njena snažna zvona su se 24. avgusta 1944. godine oglasila da označe oslobađanje zemlje od nacista, a 26 godina kasnije su zvonila na sahrani lidera Pokreta otpora, generala Šarla de Gola (Charles de Gaulle).
Katedralu je opevao pesnik Žerar de Nerval (Gerard de Nerval) koji joj je 1832. godine posvetio pesmu „Bogorodična crkva u Parizu“. Viktor Igo (Victor Hugo) je godinu dana ranije napisao roman „Bogorodična crkva u Parizu“, o katedrali, zvonaru Kvazimodu i romskoj plesačici Esmeraldi.
Zvona katedrale u Parizu su se između ostalog oglasila posle Kosovske bitke 1389, što nije potvrđeno kao i na 800. godišnjicu te bitke.
