Treptanje: dešava se svakih nekoliko sekundi, a da niste ni pomislili – osim ako se, naravno, ne upuštate u zapaljeno takmičenje razmera koje suze oči.
Suze naviru dok se odupirete želji da trepnete, a kada to konačno učinite… Oh, slatko olakšanje. Vaše očne jabučice se kupaju u tečnosti dok se kapci na trenutak zatvaraju.
Ali treptanje čini više od vlažnog oka. Začudo, pomaže i kod vida, pokazuje nova studija. To je najnoviji napor u nizu istraživačkih studija koji pokušavaju da odrede za šta je korisno treptanje, jer to radimo češće nego što je potrebno da podmažemo oko.
„Pokazali smo da treptanje povećava snagu stimulacije mrežnjače i da ovaj efekat značajno poboljšava vidljivost uprkos vremenu izgubljenom u izlaganju spoljašnjoj sceni“, pišu neuronaučnik sa Univerziteta u Ročesteru Bin Jang i njegove kolege u svom objavljenom radu.
Prethodna istraživanja su pokazala da treptanje osvežava našu pažnju, pomaže u prepoznavanju objekata i seče inače beskrajni tok vizuelnih i slušnih informacija u delove za obradu.
Međutim, mi takođe gubimo vid u kratkim zamračenjima od 300 milisekundi svaki put kada trepnemo, čak i ako ne primetimo da se to dešava. Možete očekivati da će takav prekid preseći aktivnost neurona koji reaguju na vizuelne inpute – ali možda ne na pozitivan način.
Iznenađujuće, studija iz 2016. pokazala je da iako se neuronska aktivnost smanjuje kako se očni kapci zatvaraju, ona se vraća na viši nivo odmah nakon treptaja, za koji se smatra da poboljšava vid.
Nadovezujući se na te nalaze, Jang i kolege su koristili praćenje očiju visoke rezolucije u ovoj novoj studiji da bi istražili kako treptanje utiče na vid kod 12 ljudi koji su gledali slike različitog kontrasta na ekranu.
Pošto oba oka trepću zajedno, samo jedno oko je praćeno kod svake osobe, a takođe je zabeležen intenzitet svetlosti, odnosno osvetljenost vizuelnih inputa učesnika.
U odnosu na periode u kojima su se učesnici fiksirali na ekran, istraživači su otkrili da treptaji povećavaju snagu vizuelnih ulaznih signala modulacijom intenziteta svetlosti koja pada na mrežnjaču.
Ovo vizuelno pojačanje se videlo kada su učesnici dobili instrukcije da trepću i kada su to radili refleksno. Za razliku od prethodnih istraživanja koja su otkrila da samo stvarni treptaji poboljšavaju pažnju, a ne simulirani, promene u osvetljenosti koje imitiraju treptanje takođe su trenutno poboljšale vid.
„Umesto da narušavaju vizuelnu obradu, kao što se obično pretpostavlja, treptaji povećavaju osetljivost“, izveštavaju Jang i njegove kolege.
Štaviše, istraživači su otkrili da treptaji pomažu preformatiranju vizuelnih informacija, slično tome kako drugi pokreti očiju na koje nismo svesni (super-brze sakada i očni pomaci) oblikuju vid dodavanjem prostornih markera i ‘vremenskih oznaka’ na video koji je naša vizija.
Uzimajući u obzir da oko 10 posto budnog vremena provodimo zatvorenih očiju zbog treptanja, utešno je znati da je to barem iz dobrog razloga.
Studija je objavljena u PNAS-u.
