Iako je režim privatnog pregledanja poznat kao „Incognito“ u Google-ovom široko korišćenom Chrome pretraživaču dostupan skoro deceniju, pravno rešenje koje uključuje način na koji funkcioniše privukao je novu pažnju na ovo opšte dostupno podešavanje.
Nagodba objavljena u ponedeljak na saveznom sudu prvenstveno je osmišljena da osigura da korisnici koji koriste anonimni režim u Chrome-u dobiju više privatnosti dok surfuju internetom nego što su to bili ranije.
Iako Gugl ne plaća nikakav novac potrošačima, advokati koji su podneli slučaj u junu 2020. veruju da će strožije zaštitne mere vredeti 4,75 do 7,8 milijardi dolara, na osnovu procenjene vrednosti ličnih podataka zaštićenih nagodbom.
Skoro svaki veliki pretraživač sada ima privatni režim pretraživanja. Evo pogleda šta rade, a šta ne rade za surfere.
Kada uključite privatni režim pregledača, smatrajte to novim početkom.
Dakle, sve prednosti personalizacije pretraživača neće biti tu: nema predloga na osnovu vaše istorije, autodovršavanje će uglavnom biti nedostupno i moraćete da se prijavite na svoje naloge.
Čim zatvorite svoj anonimni prozor, vaš internet pretraživač briše istoriju pregledanja i sve kolačiće koji su kreirani tokom te sesije, prema Mozilla Foundation, što znači – lokalno na vašem uređaju – vaš pretraživač neće pamtiti gde ste bili bili ili čuvali sve informacije koje ste popunili u bilo koje obrasce.
Ova vrsta iskustva ima svoje koristi. Na primer, uverite se da se pretrage o osetljivijim temama, poput zdravstvene zaštite, ne pojavljuju u vašoj istoriji pregledanja (što može da podstakne srodne oglase da počnu da se prikazuju). Ili biste možda želeli dodatnu zaštitu kada surfujete — ili se prijavljujete na naloge — na javnim računarima, na primer u biblioteci ili hotelskom poslovnom centru.
Zapamtite da poenta režima privatnog pregledanja nije da pokrije činjenicu da ste posetili veb lokaciju, već da pokrije činjenicu da ste tu lokaciju posetili sa svog uređaja.
Inkognito režimi generalno ne sprečavaju veb-sajtove koje posećujete da vide vašu lokaciju, preko vaše IP adrese, niti sprečavaju vašeg internet provajdera da evidentira vaše aktivnosti. Sve dok je vaša IP adresa vidljiva, Mozilla Fondacija kaže da vaš identitet i aktivnost ostaju u potpunosti izloženi pretraživačima i trećim stranama – mislim oglašivačima – bez obzira na to u kom režimu pregledate.
Da bi ilustrovao ovu tačku, Google je nedavno pristao da očisti milijarde zapisa koji sadrže lične podatke prikupljene od ljudi koji koriste anonimni režim za surfovanje internetom kao deo nagodbe zbog tužbe kojom se pretraživač optužuje za nezakonit nadzor. Takođe mora da učini vidljivije otkrivanje privatnosti u svojim uslovima pružanja usluge kako bi ljudi znali o svojim naporima u prikupljanju podataka.
Gugl će takođe morati da podesi režim bez arhiviranja kako bi korisnici mogli automatski da blokiraju „kolačiće“ koji omogućavaju trećim licima da ih prate tokom narednih pet godina ako savezni sudija odobri nagodbu nakon sudskog ročišta zakazanog za 30. jul.
I sve datoteke koje možete da preuzmete ili obeleživači koje kreirate tokom privatne sesije se ne brišu na kraju vaše sesije, što znači da ste i dalje podložni računarskim virusima, malveru i beležnicima pritiska na tastere.
Virtuelna privatna mreža može pokrenuti smetnje za vašu IP adresu, što otežava sajtovima da vas prate. Ali upotreba VPN-ova takođe postavlja dodatna bezbednosna pitanja, posebno za korisnike koji koriste besplatnog ili jeftinog VPN provajdera kojeg nisu pažljivo proverili.
Neki pretraživači kao što je DuckDuckGo više su fokusirani na privatnost i obećali su da nikada neće prikupljati lične podatke ili pratiti ljude koji unose upite na njihovu veb lokaciju. A određeni pretraživači kao što je Tor su dizajnirani da otežu praćenje vas trećim stranama i oglašivačima.
Čak i sa svim ovim opcijama, samo zapamtite da je malo verovatno da ste zaista anonimni na mreži.
