Studija objavljena 2015. godine otkrila je čudnu vezu između kriminala i nenamernih povreda kod muškaraca i niskog otkucaja srca u mirovanju.
Sada je slična studija o ženama otkrila skoro istu povezanost, podsećajući nas da preuzimanje rizika nije ograničeno na bilo koji pol.
Istraživači iz SAD-a, Švedske i Finske pratili su krivične dosijee 12.499 žena do 40 godina i otkrili su da je veća verovatnoća da će one sa niskim otkucajem srca u mirovanju biti osuđene za nenasilni zločin.
Važno je napomenuti da to ne znači da će žene sa niskim otkucajima srca verovatno postati kriminalci.
Istraživači su takođe primetili da ove žene imaju tendenciju da dožive više nenamernih povreda. Pretpostavlja se da bi niža aktivnost autonomnog nervnog sistema, koji reguliše automatske telesne funkcije poput otkucaja srca, mogla povećati verovatnoću da ljudi traže uzbuđenje i rizikuju.
„Niže autonomno uzbuđenje je dobro poznata korelacija krivičnih dela i drugih rizičnih ponašanja kod muškaraca, ali nekoliko studija je istraživalo ovu povezanost kod žena“, pišu kriminolog Sofi Oskarsson sa Univerziteta Orebro u Švedskoj i njegove kolege u svom objavljenom radu.
„Prijavljeni nalazi imaju potencijalne implikacije za predviđanje budućeg ženskog kriminala.
Prevencija kriminala često uključuje sagledavanje društvenih faktora zajedno sa ličnostima ljudi, a retko razmatranje bioloških faktora, kao što je funkcionisanje našeg nervnog sistema. Ali Oskarsson i tim su hteli da vide da li postoji veza između otkucaja srca žena i njihovog ponašanja.
Istraživači su pratili 12.499 švedskih žena koje su se pridružile vojsci kada su imale oko 18 godina, gde su fizički pregledi beležili njihov otkucaj srca i krvni pritisak. Zatim su vodili evidenciju o krivičnim presudama ili nenamernim povredama koje su ove žene imale do 40 godina.
Otkrili su da žene sa najnižim otkucajima srca u mirovanju – ispod 69 otkucaja u minuti (BPM) – imaju 35 posto veće šanse da budu osuđene za zločin u poređenju sa onima sa pulsom iznad 83 otkucaja u minuti.
Takođe je postojala značajna povezanost između broja otkucaja srca ispod 69 BPM i veće osude za nenasilne zločine, u poređenju sa onima sa pulsom iznad 83 BPM. Ova veza nije važila kada su razmatrani samo nasilni zločini.
Analiza sistolnog krvnog pritiska (SBP) i krivičnih presuda otkrila je da su oni sa najnižim SBP (113 mmHg ili niži) imali 26 procenata povećan rizik od bilo kakvog zločina u poređenju sa onima sa najvišim SBP (134 mmHg ili više). U drugim rasponima između ova dva ekstrema, bilo je nekoliko značajnih veza između višeg ili nižeg SBP i kriminala.
Niži broj otkucaja srca je takođe povezan sa većim rizikom od lečenja ili smrti kao rezultat „nenamernih povreda“, što je isključivalo stvari poput samopovređivanja ili sudara vozila.
„Naš nalaz da je niži broj otkucaja srca u mirovanju povezan sa povećanim rizikom od nenamernih povreda među ženskim vojnicima je primetan“, piše tim, „u svetlu prethodnih dokaza da je niži broj otkucaja srca u mirovanju takođe povezan sa tendencijom bavljenja ekstremnim sportovima , kao što je padobranstvo, i sa rizičnim poslovima kao što je uklanjanje bombi.
Prema istraživačima, trebalo bi da budemo oprezni kada tumačimo ove nalaze, jer žene vojni dobrovoljci možda ne predstavljaju tačno opštu populaciju.
U posebnoj analizi, Oskarsson i kolege su uporedili stope zločina i nenamernih povreda u uzorku regruta sa uzorkom od 1.714.152 žene koje nisu regrute (one koje se nisu dobrovoljno prijavile za vojnu službu). Žene pripadnice vojne službe bile su sklonije nesrećama, dok su za razliku od njih imale nižu stopu kriminala u odnosu na grupu koja nije regrutovana.
Ako dalje i šire studije potvrde ove nalaze, to bi nam moglo pomoći da razumemo biološke faktore koji utiču na ljude koji počine zločine kako bismo mogli da razvijemo bolju taktiku kako bismo zadovoljili njihove potrebe i možda ih obeshrabrili da pribegavaju antisocijalnom ponašanju.
„Iako ovi rezultati zahtevaju replikaciju, nalazi ukazuju na to da smanjeno autonomno uzbuđenje, kao što je indeksirano posebno nižim otkucajima srca u mirovanju, može imati potencijal da posluži kao prediktor krivičnog dela“, pišu autori, „ne samo kod muškaraca, kako sugeriše prethodnih studija, ali i kod žena“.
