Alchajmerova bolest je obično povezana sa nakupljanjem nakupina proteina u moždanim ćelijama. Ipak, više od jednog veka, akumulacije potpuno drugačijeg materijala su takođe povezane sa neurodegenerativnim stanjem.
Studija koju su vodili istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford vratila se na zapažanja velikih kapi masti koje je napravio Alois Alchajmer kada je dao kritički opis patologije na prelazu iz 20. veka.
Tokom godina, te naslage lipida nisu dobile toliko pažnje kao druge biološke promene povezane sa Alchajmerovom bolešću – kao što su snopovi beta i tau proteina u mozgu ljudi sa bolešću. Nova studija je nastojala da to promeni.
Naučnici već znaju da su varijacije u genu koji proizvodi protein koji prenosi masti važan faktor rizika za Alchajmerovu bolest. Različiti oblici proteina, koji se nazivaju apolipoprotein E (APOE), imaju različitu efikasnost u svojoj sposobnosti da pomeraju masti u i iz ćelija.
Ovde su istraživači bliže pogledali različite tipove APOE u ćelijama sintetizovanim u laboratoriji i u uzorcima tkiva ljudi koji su umrli od Alchajmerove bolesti.
Želeli su da vide kako četiri varijante APOE – nazvane, prilično zgodno, APOE1 do APOE4 – menjaju rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Primetili su da je gen APOE4 povezan sa višim nivoom određenog enzima, što je zauzvrat pomoglo masti da se lakše kreće.
U drugom eksperimentu, kada je amiloid dodat uzorcima tkiva ljudi sa varijantama gena APOE3 ili APOE4, ne-neuronske moždane ćelije zvane glija akumulirale su više masti. Istraživači misle da bi to moglo biti ono što se dešava sa Alchajmerovom bolešću, sa neuronima koji akumuliraju toksične materijale koji se nakupljaju u podržavajućim glijalnim ćelijama.
Biće potrebno mnogo pažljivije proučavanje da bismo sa sigurnošću saznali šta se dešava, ali to nam daje još jedan put da istražimo kada je u pitanju razvoj tretmana. Može li postojati neki način da se zaustavi protok i nagomilavanje masti unutar moždanih ćelija?
Svako novo istraživanje koje se objavi daje nam više informacija o Alchajmerovoj bolesti, mehanizmima iza nje i načinu na koji se razvija. Jedna nedavna studija je razmatrala način na koji bolest može prevariti imuni sistem, na primer.
Naravno, ostatak naših tela je suštinski povezan sa mozgom, a naučnici su takođe proširili svoju potragu za odgovorima na usta i creva. Polako, ali sigurno, radimo na svom putu ka nekim efikasnim tretmanima.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.
