Došlo je do značajnog porasta smrtnih slučajeva povezanih sa uobičajeno propisivanim lekom za anksioznost, pregabalinom. Dok je 2018. bilo 187 smrtnih slučajeva povezanih sa pregabalinom u Engleskoj i Velsu, ovaj broj je bio više nego duplo veći u 2022. – sa 441 smrtnim slučajem povezanim sa drogom.
Nedavni izveštaji štampe su ove smrti označili kao znak „epidemije opijata u američkom stilu“ izazvanu lekom koji „uništava živote“. Ovo nije pravično poređenje, s obzirom na to da su stotine hiljada Amerikanaca umrle zbog opioida. Ovi izveštaji mogu poslužiti samo da izazovu nepotrebnu paniku u vezi sa lekom, posebno među onima kojima je propisan.
Pregabalin (takođe poznat pod markama Lirica i Alzain) se koristi za lečenje raznih zdravstvenih stanja, uključujući epilepsiju, bol u nervima i anksioznost. Lek je prvi put odobren za upotrebu u Evropi i SAD 2004. godine.
Pregabalin ima korisna svojstva i može izazvati osećaj euforije, smirenosti i opuštanja. Ovi efekti mogu objasniti zašto čak i ljudi koji nemaju recept traže pregabalin.
Pregabalin sam po sebi obično nije opasan, iako kao i kod svih lekova postoje potencijalni neželjeni efekti – uključujući konfuziju i glavobolju. Takođe može nositi rizik od zavisnosti, posebno ako se uzima dugoročno.
Ali pregabalin može postati opasan, bez obzira da li se koristi kako je propisano ili ne, ako se uzima zajedno sa drugim lekovima sa kojima negativno reaguje.
Pregabalin bi idealno trebalo izbegavati zajedno sa drugim opioidima, određenim sredstvima za spavanje, benzodiazepinima (druga klasa lekova za anksioznost), relaksantima mišića, pa čak i određenim lekovima za dijabetes i epilepsiju. Većina smrtnih slučajeva koji se pripisuju pregabalinu su posledica interakcija sa drugim lekovima, što dovodi do supresije disanja.
Analiza smrtnih slučajeva od pregabalina u Engleskoj između 2004.-2020. pokazala je da je u preko 90 procenata smrtnih slučajeva otkriveno prisustvo drugih opioida (uključujući metadon ili morfijum). Međutim, samo u četvrtini slučajeva su ovi opioidi zaista bili propisani osobi. Ovo sugeriše da su ljudi verovatno nabavljali ove lekove nedozvoljenim putem, a ne preko svog lekara. Isto tako, iz podataka nije jasno da li je pregabalin bio propisan, ili ga je osoba nabavila bez recepta.
Iako se ovi podaci odnose samo do 2020. godine, verovatno je da je slika slična za nedavne smrti povezane sa pregablinom.
Nedavni porast smrtnosti od pregablina delimično se poklapa sa povećanjem broja ljudi kojima je lek prepisan. Samo u Velikoj Britaniji bilo je 8,4 miliona recepata za pregabalin u 2022. To je više od 5,5 miliona u 2016.
Ovo bi moglo sugerisati da je potrebno obezbediti više podrške kako bi se smanjio rizik za pacijente – posebno u vezi sa zajedničkom upotrebom drugih lekova. I lekari koji propisuju lek i pacijenti treba da budu edukovani o potencijalnim rizicima upotrebe pregabalina – uključujući potencijal zavisnosti. Pacijenti i lekari takođe moraju da budu svesni lekova sa kojima pregabalin reaguje i efekata koje takve kombinacije mogu imati.
Lekari koji propisuju pregabalin takođe treba da redovno pregledaju recepte za pregabalin kako bi bili sigurni da pacijenti i dalje imaju koristi od njega. Ako ne, preporučivanje drugih tretmana – kao što su psihološke terapije, ako osoba uzima lek zbog anksioznosti – može biti prikladnije.
Ali u svetlu profila lekova koji su uključeni u smrtne slučajeve koji su ranije bili povezani sa pregabalinom, jasno je da samo obrazovanje o drogama neće biti dovoljno.
Određene grupe mogu biti izložene većem riziku od štete od pregabalina. Na primer, ljudi sa istorijom poremećaja upotrebe supstanci imaju visok nivo istovremenih problema sa mentalnim zdravljem i može im se prepisati pregabalin kao kratkoročni tretman za anksioznost.
Ali pošto podršku za mentalno zdravlje i lečenje od droga obično pružaju različite službe, nedostatak komunikacije između ovih službi ponekad može značiti da jedna služba nije uvek u potpunosti svesna toga koje lekove druga propisuje – što može dovesti do štetnih interakcija sa lekovima.
Dokazi takođe sugerišu da je nedozvoljena upotreba pregabalina sve veći problem i u Evropi i u Severnoj Americi. Njegova dostupnost kao ulična droga može značiti da korisnici nisu svesni rizika uzimanja pregabalina zajedno sa drugim lekovima – kao što je sintetički opijat, metadon.
Postoji dodatna komplikacija straha od negativnih posledica. Neko kome je pregabalin prepisan i koji koristi nedozvoljene lekove možda neće to izjaviti svom lekaru. Ljudi koji ređe koriste nedozvoljene opioide (kao što su u rekreativne svrhe ili za samo-lečenje bola ili mentalnih zdravstvenih problema) takođe su pod povećanim rizikom.
Dokazi takođe pokazuju da više ljudi koji žive na severu Engleske dobijaju pregabalin u poređenju sa onima koji žive na jugu. Druga istraživanja su takođe pokazala vezu između socijalne deprivacije i propisivanja lekova – ljudima koji žive u siromašnijim oblastima Engleske prepisuju se lekovi kao što je pregabalin po višim stopama. Oni koji žive u siromašnim područjima možda neće dobiti podršku koja im je potrebna – uključujući podršku da znaju o rizicima uzimanja ili kombinovanja određenih droga, što ih dovodi u veći rizik od povrede.
Razumevanje tačno zašto se ti smrtni slučajevi dešavaju važno je za razvoj strategija za smanjenje štete i smrti od droge. Jednostavno obustavljanje pregabalina na recept ne izgleda praktično ili bezbedno, jer se smatra korisnim i efikasnim lekom od kojeg mnogi ljudi imaju koristi. Postavljanje strožih ograničenja na nedozvoljeni pregabalin takođe ne bi bilo praktično, a moglo bi čak dovesti do veće štete – što se upravo dogodilo nakon što je 2019. postao lek klase C.
Razumevanje zašto ljudi kombinuju pregabalin sa drugim lekovima, prepisanim ili ne, ključno je za bilo šta smisleno.
