Odgovarajući na nova istraživanja o sve većoj incidenci kolorektalnog karcinoma među mlađim odraslim osobama, neke države pokušavaju da podignu svest javnosti o smrtonosnoj bolesti sa fokusom na crne i ruralne stanovnike.
2021. godine, Radna grupa za preventivne usluge SAD promenila je starosnu dob za rutinski skrining za kolorektalni karcinom na 45 sa 50 godina, na osnovu rastućih slučajeva među mlađim odraslim osobama. Ali mnogi ljudi čak i mlađi se nalaze sa uznapredovalim rakom opasnim po život koji je mogao biti sprečen ranijim otkrivanjem. Nejasno je zašto su nove generacije sve podložnije.
Crnci i Amerikanci u ruralnim područjima imaju veću vjerovatnoću da umru od kolorektalnog karcinoma u bilo kom životnom dobu jer je manja vjerovatnoća da će proći skrining na vrijeme kako bi spasili svoje živote. Koristeći državni i savezni novac, zdravstvene grupe u Koloradu, Delaveru, Mičigenu, Misisipiju, Severnoj Karolini, Teksasu, državi Vašington i Zapadnoj Virdžiniji postigle su određeni uspeh u povećanju stope skrininga.
U Mičigenu, na primer, grupe za zdravstvenu zaštitu prošle godine su anketirale crne stanovnike Detroita od 40 i više godina i otkrili da su mnogi pogrešno mislili da im nije potreban pregled kolorektalnog karcinoma ako nemaju nikakve simptome. Grupe su povećale stopu skrininga davanjem više informacija pacijentima i uvođenjem softvera kako bi automatski upozorili pružaoce usluga da zakazuju skrining.
Zapadna Virdžinija razmatra državnu verziju nacionalnog programa za podizanje svesti među mlađim odraslim osobama i njihovim lekarima, delom dovođenjem pouzdanih glasnika u različite zajednice kako bi pomogli u širenju reči, rekla je Suzan Ison, programska direktorka Programa Zapadne Virdžinije za povećanje Skrining kolorektalnog karcinoma. To je jedan od 35 programa na državnom nivou koji su podržani federalnim, državnim i lokalnim novcem, rekla je ona.
„S obzirom da je ovo u porastu, mlađi ljudi moraju da budu svesni simptoma, a lekari takođe moraju da budu svesni, tako da kada pacijent ima nešto poput krvi u stolici, oni to ne odbacuju kao hemoroide“, rekao je Eason.
Stanovnici ruralnih područja Zapadne Virdžinije suočavaju se sa brojnim preprekama za preglede, uključujući velike razdaljine na planinskim putevima kako bi posetili lekare i nedostatak gastroenterologa i klinika za skrining, što može značiti šest do devet meseci čekanja na termin. Pored toga, mnogi stanovnici imaju poslove koji ne dozvoljavaju plaćeno slobodno vreme za traženje medicinske pomoći, rekao je Eason. Da bi pomogao da se popuni praznina, njen program povećava pristup hemijskim testovima koji se mogu obaviti kod kuće i poslati poštom, rekla je ona. Međutim, lična kolonoskopija je poželjnija jer može otkriti prekancerozne izrasline koje lekari mogu ukloniti.
Dva autora decembarskog izveštaja koji je otkrio da se rak debelog creva povećava sa svakom generacijom, rekli su za Stejtlajn da je snižavanje starosti za preporučene skrininge manje važno od toga da se osigura da ih ljudi zaista dobiju.
„Umesto da smanjim starost za početak skrininga, volela bih da udvostručimo naše napore da optimizujemo učešće u skriningu“, rekla je Kejtlin Marfi, vanredni profesor na Univerzitetu Teksas, zdravstveni naučni centar u Hjustonu.
Više od 1 od 3 odrasle osobe starosti 45 ili više godina nije pregledano, prema Američkom društvu za rak.
Glavni autor studije, Samir Gupta, gastroenterolog i profesor na Univerzitetu u San Dijegu, složio se.
Gupta je rekao da bi ljudi mlađi od 45 godina trebalo da razmotre kolonoskopiju ako imaju porodičnu istoriju ili „simptome crvene zastavice“ kao što su rektalno krvarenje, krvava stolica, neobjašnjivi gubitak težine i anemija sa niskim sadržajem gvožđa.
Mladi preživeli koji su razgovarali sa Stejtlajn rekli su da su u početku ignorisali simptome, ili da su simptome pogrešno protumačili medicinski stručnjaci koji nisu očekivali rak kod tako mladih pacijenata.
Džamila Mahmud, neprofitna radnica u Milvokiju, rekla je da joj je četiri puta postavljena pogrešna dijagnoza pre nego što je CT skener pokazao masivni tumor koji blokira njeno debelo crevo 2019. godine u 33. godini, sa rakom trećeg stadijuma koji se proširio na njene limfne čvorove. Mesecima se žalila na sve oštriji bol u stomaku, ali joj je rečeno samo da izbegava začinjenu hranu i da uzima antacide.
Sada bez raka nakon operacije i osam rundi hemoterapije, Mahmud, koja ima 37 godina i verena je da će se venčati, rekla je da poručuje ljudima da ne dozvoljavaju lekarima da olako shvataju njihove simptome.
„Uvek govorim ljudima, ako osećate da vas neko ne sluša, idite negde drugde. Zato što ste dragoceni. Imate samo jedan život“, rekla je ona.
Stope smrti od kolorektalnog karcinoma polako opadaju za sve uzraste od 1968. godine, kada su bile oko 28 na 100.000, na oko 13 u 2023. Međutim, smrtnost pacijenata 45 i mlađih kao udeo u smrtnim slučajevima od kolorektalnog karcinoma porasla je sa 2,5% u 1976. na 3,8% 2023. godine, prema Stateline analizi federalnih podataka o smrtnosti koje vode savezni Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.
Od 2018. do početka 2024. godine, stopa smrtnosti od kolorektalnog karcinoma za sve uzraste i za one mlađe od 45 godina bila je najveća u Zapadnoj Virdžiniji i Misisipiju, u skladu sa istraživanjem koje pokazuje da ruralni stanovnici imaju veće šanse da umru od kolorektalnog raka. Kentaki, Oklahoma, Arkanzas, Mejn, Tenesi i Vermont takođe su imali visoke stope za sve uzraste i za mlađe ljude. Najniže stope su bile u Konektikatu, Masačusetsu, Juti, Koloradu i državi Njujork.
Ruralna područja imaju najveću stopu smrtnih slučajeva od kolorektalnog karcinoma, prema Stateline analizi: stope su 42% veće za većinu ruralnih područja u poređenju sa većinom urbanih područja.
U svojim srednjim dvadesetim i živeći u ruralnoj Severnoj Karolini bez zdravstvenog osiguranja, Džejkob „Džej Džej“ Singlton uopšte nije razmišljao o raku kada je imao bolne stolice koje su mu dovele do dijagnoze raka četvrtog stadijuma 4 koji se proširio na njegovu jetru iz 2015. i pluća.
„U svojim dvadesetim, znate, samo sam mislio da sam nepobediv“, rekao je Singlton. „Rekao sam sebi da je to povučen mišić jer sam radio CrossFit trening.
Na kraju su ga roditelji naterali da ode kod lekara kada je osetio pulsirajuću masu u stomaku za koju se ispostavilo da je tumor.
Kasnije je testiranje otkrilo da Singlton ima genetski poremećaj nazvan Linčev sindrom koji ga je stavio u posebno visok rizik od brzorastućeg kolorektalnog karcinoma, ali on to tada nije znao niti sumnjao.
„U mojoj porodici nema mnogo istorije bolesti“, rekao je Singlton. „U mojoj porodici momci ne idu mnogo kod doktora. Prođete i ne žalite se. Ako se razbolite, samo se nadajte da će biti bolje. Kao da je to Božja volja, tako oni misle o tome.“
Ali čak iu velikim gradovima gde stanovnici imaju lakši pristup zdravstvenoj zaštiti moguće je da se rani simptomi previde.
Dejvidu Tauu, političkom sakupljaču sredstava u Vašingtonu, 2019. godine, sa 34 godine, dijagnostikovan je kancerogeni tumor koji je probio zidove njegovog debelog creva.
„Da je postojala neka vrsta kampanje za podizanje svesti, neka vrsta postera u ordinaciji mog doktora ili na drugim mestima gde bi tridesetogodišnjak mogao da pogleda i vidi: ‘Ovo su simptomi raka debelog creva’, ovo bih proverio mnogo ranije“, rekao je Thau.