Svake godine između 200.000 i 270.000 dece i omladine ulazi u smeštaj u hraniteljstvo sa službama za zaštitu dece, a mnogo više dece prima usluge zaštite dece dok ostaju pod brigom svojih roditelja, prema američkom Ministarstvu zdravlja i socijalnih usluga.
Iako mnoga od ove dece imaju dokumentovanu istoriju zlostavljanja ili zanemarivanja, deca mogu drugačije reagovati na slučajeve maltretiranja ili druge potencijalno traumatske događaje. Uključivanje skrininga traume—koji procenjuje kako su trauma i maltretiranje uticali na svako dete—u proces evaluacije dobrobiti dece pruža informacije koje bi se mogle koristiti za povezivanje dece sa specifičnim uslugama mentalnog zdravlja koje su im potrebne, prema novom istraživanju iz Penn State Visoka škola za zdravlje i ljudski razvoj i Institut za zdravlje i razvoj dece.
Pojedinci različito reaguju na traumatske događaje poput stresa ili zlostavljanja. Neka deca razvijaju znake traumatskog stresa, dok druga ljudi u sličnim situacijama ne. Za decu koja doživljavaju nevolje, neka postanu hiperbudna, a druga mogu postati povučena.
Kristijan Konel, vanredni profesor humanog razvoja i porodičnih studija i direktor Mreže za rešenja za maltretiranje dece, i saradnik, Džejson Lang, glavni programski direktor na Institutu za zdravlje i razvoj dece i član fakulteta na Medicinskom fakultetu Jejla i Univerziteta u Konektikatu , vodio je studiju o vrednosti skrininga za traumatična iskustva tokom evaluacije unosa u sistem socijalne zaštite dece.
Njihova studija je pokazala da je postavljanje malog broja pitanja o traumi tokom ovih evaluacija dovelo do boljeg identifikacije simptoma traume i prikladnijih preporuka za usluge usmerene na traumu za decu. Rezultati studije su nedavno objavljeni u Journal of Traumatic Stress.
U 2014. godini, Connell i Lang su kreirali Child Trauma Screen, upitnik za skrining od 10 stavki koji meri izloženost traumi i simptome posttraumatskog stresnog poremećaja kod dece. Ekran je dizajniran za korišćenje sa ustanovljenim evaluacijama službi za dobrobit dece i slobodno je dostupan svakom državnom organu ili organizaciji za pružanje usluga deci koja želi da ga koristi. Od 2015. godine, država Konektikat je uključila ekran za dečju traumu kao deo evaluacije za decu smeštenu u sistem zaštite dece.
U ovoj novoj studiji, istraživači su pregledali evidenciju o dobrobiti dece u Konektikatu od jula 2013. do oktobra 2014. godine, pre nego što je skrining sproveden, i od oktobra 2015. do marta 2016. godine, nakon što je skrining integrisan u evaluacije širom države. Istraživački tim je ispitao 70 zapisa iz perioda pre skrininga i 100 zapisa iz perioda skrininga za decu uzrasta od 6 do 17 godina.
„Kada se dete susreće sa sistemom socijalne zaštite, ono je možda imalo niz teških životnih iskustava. Ekran dečje traume pomaže osoblju da razume kako sistem može najbolje da odgovori na potrebe tog deteta u vezi sa ovim iskustvima“, rekao je Konel, koji je takođe jedan od glavnih istraživača Translacionog centra za proučavanje maltretiranja dece, u okviru Penn State Centra za bezbednu i zdravu decu.
„Dok procesi istrage o dobrobiti dece obično identifikuju vrste iskustava koje je dete moglo da dovede do uključivanja u dobrobit dece, osoblju je takođe potreban standardni način da proceni kako dete obrađuje ta iskustva kako bi bolje identifikovalo odgovarajuće preporuke za usluge. Zbog toga mi kreirao ekran dečje traume.“
Korišćenjem ekrana dečje traume kada su deca formalno uključena u sistem zaštite dece, radnici na slučajevima su bili u mogućnosti da prikupe dosledne informacije o vrstama traumatskih reakcija na stres koje su deca doživela. Rezultati studije su pokazali da je korišćenje skrininga dovelo do boljeg dokumentovanja dečjih reakcija na traumatske događaje i povećanog broja preporuka za usluge i upućivanja na specifične usluge usmerene na traumu.
Jedna potencijalna zabrinutost proizilazi iz činjenice da – uprkos povećanim stopama upućivanja na usluge izazvane skriningom traume – rezultati nisu pokazali odgovarajući porast dece koja primaju usluge vezane za traumu.
Podaci u ovoj studiji ne objašnjavaju zašto preporuke nisu dovele do toga da se više usluga dokumentuje u evidenciji o socijalnoj zaštiti dece, ali su se istraživači složili da je identifikovanje tog prekida kritično važno kako bi mogli da ga razumeju i isprave. Potencijalna objašnjenja uključuju izazove u pristupu uslugama unutar zajednica ili propust da se dokumentuju usluge koje su pružene.
„Na kraju, cilj je da se deca koja su doživela traumu povežu sa uslugama i podrškom koja im je potrebna“, rekao je Konel. „Naši rezultati pokazuju da skrining može biti važan deo tog procesa, ali da je potreban dalji rad da bi se uspostavila veza. Sledeći korak je identifikovanje prepreka za pružanje usluga vezanih za traumu, a zatim povezivanje svakog deteta sa specifičnom pomoći koja mu je potrebna. .“
The Child Trauma Screen je preveden na nekoliko jezika i koriste ga sudovi za maloletnike i sistemi zaštite dece u više država i lokaliteta u SAD i na međunarodnom nivou. Konel i Lang su rekli da postoji više validnih alata koji se mogu koristiti za skrining traume, ali najvažnije je da decu treba pregledati na traumatska iskustva i simptome povezane sa traumom ako postoji prilika da ih se poveže sa neophodnim uslugama.
„Većina dece koja pate od traumatskog stresa ne dobijaju bihejvioralne zdravstvene usluge, a neka pate u tišini, a da nikome ne govore šta su doživela“, rekao je Lang. „Skrining je efikasna strategija za identifikaciju dece koja pate i pružanje podrške i povezivanja sa bihejvioralnim zdravstvenim ili drugim uslugama. Nažalost, skrining traume se obično ne koristi u mnogim okruženjima gde može biti od pomoći, tako da kreiramo i obuke za odrasle koji rad sa decom“.
Institut za zdravlje i razvoj dece razvija veb-bazirani program obuke o skriningu traume za socijalne radnike, zdravstvene radnike, vaspitače i druge ljude koji rade sa decom. Trauma ScreenTIME je veb-bazirana obuka sa pet modula o skriningu traume. Do sada se više od 1.600 ljudi upisalo i više od 500 ih je završilo obuku, navodi Konel, koji ocenjuje efekte obuke među učesnicima.
Moduli za ljude koji rade u školama i pedijatrijskoj medicinskoj nezi su sada dostupni, a moduli za ljude koji rade u ranoj brizi o deci, zaštiti dece i maloletničkom pravosuđu su u razvoju. Kao i Child Trauma Screen, treninzi Trauma ScreenTime su dostupni besplatno na mreži.
„Mnogi profesionalci koji služe deci nerado su ili se ne osećaju opremljenim da razgovaraju sa decom i porodicama o traumi“, rekao je Lang. „Trauma ScreenTIME pruža sveobuhvatne kurseve o najboljim praksama skrininga traume. Obuke se bave uobičajenim pitanjima i nedoumicama i pružaju jednostavne strategije koje se mogu koristiti u praktično svakom okruženju u kojem se nalaze deca.“
