Divertikuloza debelog creva je preovlađujuće stanje kod starijih osoba, obeleženo prisustvom tankih džepova u zidu debelog creva koji se mogu upaliti i inficirati; oni tada mogu krvariti ili puknuti. Nova studija, objavljena u časopisu Gut, sada sugeriše da je remodeliranje tkiva primarni mehanizam za formiranje divertikula.
Studija, koju je predvodila odgovarajući autor Anne Peeri, MD, vanredni profesor medicine na Odeljenju za gastroenterologiju i hepatologiju na Medicinskom fakultetu UNC, imala je za cilj identifikaciju genetskih i ćelijskih determinanti koje leže u osnovi divertikuloze debelog creva i veze sa drugim gastrointestinalnim poremećajima.
Istraživači su sproveli sekvenciranje DNK i RNK na tkivu debelog creva od 404 pacijenta. Rezultati su pokazali 38 gena sa diferencijalnom ekspresijom i 17 sa različitom upotrebom transkripta povezanih sa divertikulozom. Pored toga, težina divertikuloze je bila u pozitivnoj korelaciji sa genetskom predispozicijom za divertikulitis.
Peeri i kolege su povezali formiranje divertikula sa stromalnim i epitelnim ćelijama u debelom crevu, posebno endotelnim ćelijama, miofibroblastima, fibroblastima, peharom, čuperkom, enterocitima, neuronima i glijama. Istraživači su takođe analizirali gene da bi pronašli pet – CCN3, CRISPLD2, ENTPD7, PHGR1 i TNFSF13 – koji su pokazali potencijalne uzročne efekte na divertikulozu. Zanimljivo je da su istraživači potvrdili da je gen ENTPD7 bio prekomerno izražen u slučajevima divertikuloze.
Pored toga, studija je pokazala da osobe sa povećanom genetskom sklonošću ka divertikulitisu pokazuju veći broj divertikula nakon kolonoskopije.
