Povećani rizik od kardiovaskularnih bolesti među ljudima sa HIV-om čak je veći nego što je predviđeno standardnim kalkulatorom rizika u nekoliko grupa, uključujući crne ljude i cisrodne žene, prema analizama iz velikog međunarodnog kliničkog ispitivanja predstavljenog na Konferenciji o retrovirusima i oportunističkim infekcijama 2024. CROI) u Denveru. Rizik od prvog većeg kardiovaskularnog događaja takođe je bio veći nego što se ranije predviđalo za ljude iz regiona sa visokim prihodima i one čija replikacija HIV-a nije potisnuta ispod nivoa koji se mogu detektovati.
Istraživači su ispitali učestalost velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja kod ljudi koji nisu uzimali pitavastatin ili druge statine tokom Randomizovanog ispitivanja za prevenciju vaskularnih događaja u HIV-u (REPRIEVE), velikog kliničkog ispitivanja da bi se testiralo da li pitavastatin – lek za snižavanje holesterola za koji se zna da sprečiti kardiovaskularne bolesti—može sprečiti velike neželjene kardiovaskularne događaje, kao što su srčani udari i moždani udar, kod osoba sa HIV-om.
Naučnici su uporedili učestalost kardiovaskularnih događaja u ispitivanju sa incidencom predviđenom standardnim procenama, koje koriste ocenu Američkog koledža za kardiologiju i Američkog udruženja za srce (PCE).
Otkrili su da se stopa kardiovaskularnih događaja koji se javljaju u mnogim grupama ljudi razlikuje od predviđenih stopa, čak i imajući u vidu da ljudi sa HIV-om imaju veći ukupni rizik od kardiovaskularnih bolesti nego ljudi bez HIV-a, uključujući dvostruko veći rizik od velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Naročito, u regionima sa visokim prihodima—kako je definisano globalnim sistemom klasifikacije bolesti—uključujući Severnu i Južnu Ameriku i Evropu, stope kardiovaskularnih događaja bile su generalno veće, pri čemu su cisrodne žene imale oko dva i po puta više događaja nego što je predviđeno, i Crni učesnici imaju više od 50% veće stope događaja od predviđenih.
Druga srodna analiza definisala je faktore rizika koji doprinose pojavi velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja, kao što su srčani udari i moždani udar, kod osoba sa HIV-om u ispitivanju. Koristeći analizu koja istovremeno uzima u obzir mnoge različite faktore, studijski tim je procenio faktore rizika koji doprinose ovim događajima.
Otkrili su da je rizik od prvog većeg neželjenog kardiovaskularnog događaja veći za osobe sa HIV-om iz regiona sa visokim prihodima; stariji od 50 godina; Crn; sadašnji ili bivši pušači cigareta; sa hipertenzijom ili porodičnom istorijom ranog početka kardiovaskularnih bolesti; ili sa detektivnim HIV virusnim opterećenjem, količina HIV-a u krvi. Virusno opterećenje se može otkriti kada replikacija virusa nije u potpunosti potisnuta HIV antiretrovirusnom terapijom.
Ispitivanje REPRIEVE bilo je najveće ispitivanje za testiranje strategije za primarnu prevenciju velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja kod osoba sa HIV-om i uključilo je 7.769 osoba sa HIV-om starosti od 40 do 75 godina na pet kontinenata. Grupa učesnika bila je raznolika u pogledu rase i pola i procenjeno je da ima nizak do umeren rizik od kardiovaskularnih bolesti koristeći PCE rezultate.
Primarna analiza ovog ispitivanja, objavljena 2023. godine, pokazala je da su ljudi sa HIV-om koji su uzimali pitavastatin kalcijum imali 35% manji rizik od velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja od onih koji su uzimali placebo. Ovi rezultati su doveli do objavljivanja preporuka za upotrebu terapije statinima kod osoba sa HIV-om u februaru 2024. u smernicama za kliničku praksu HHS.
Kao što su pokazale ove nove analize, podaci iz ispitivanja nastavljaju da se bave nedostatkom znanja o kardiovaskularnom zdravlju kod osoba sa HIV-om.
Rezultati ove dve analize otkrivaju da iako su svi ljudi sa HIV-om izloženi povećanom riziku od kardiovaskularnih događaja, kardiovaskularni rizik za neke ljude može biti potcenjen trenutnim standardnim alatima koji se koriste za merenje rizika. Autori primećuju da su i tradicionalni i HIV faktori rizika povezani sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti kod osoba sa HIV-om.
Oni sugerišu da su potrebni ažurirani alati kako bi se olakšala precizna, visokokvalitetna briga o raznovrsnoj populaciji koja živi sa HIV-om. Važno je da ove studije naglašavaju neophodnost reprezentativnog uključivanja u klinička ispitivanja.
