Vlada Nikaragve zatvorila je izviđačku organizaciju u zemlji i sedam drugih nevladinih organizacija, izvestio je u petak državni medij La Gaceta, poslednji u tekućem obračunu koji je doveo do toga da je vlada izbacila verske redove, dobrotvorne organizacije i građanske grupe.
Ministar unutrašnjih poslova, koji reguliše rad nevladinih organizacija u toj centralnoameričkoj zemlji, rekao je da Udruženje izviđača Nikaragve navodno nije prijavilo finansijske izveštaje i da ima „istekao“ upravni odbor koji vlada nije obnovila od septembra 2021.
Vlada Nikaragve će konfiskovati imovinu osam organizacija, od kojih su četiri verske, rekao je La Gaceta.
Otkako su izbili masovni društveni protesti 2018. godine, vlada Danijela Ortege je zatvorila ili stavila van zakona više od 3.500 nevladinih organizacija, od kojih je većina zatvorena u poslednje dve godine.
Sve veće restrikcije podstakle su bekstvo stotina hiljada Nikaragvaca iz njihove zemlje, a mnogi su sleteli u Sjedinjene Države i susednu Kostariku.
Nekoliko sati nakon što je najavljeno zatvaranje, američki Stejt department najavio je novu rundu sankcija za „više od 100 opštinskih zvaničnika“ u Nikaragvi, koje kontroliše vladajuća partija Sandinistički front.
Iako nije identifikovao sankcionisane, portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao je na X-u, nekadašnjem Tviteru, da su njihove vize za ulazak u Sjedinjene Države ograničene „zbog njihove uloge u režimu Ortega-Muriljo, koji potiskuje glasove Nikaragve i nepravedno pritvara hrabre pojedince koji podržavaju slobodno građansko društvo“.
Izviđači deluju u zemlji od 1979. godine, godine Sandinističke revolucije. Direktori organizacije nisu komentarisali zatvaranje.
Pod sloganom „Gradimo bolji svet“ posebno su se trudili da promovišu izviđaštvo, pokret mladih koji se zalaže za sveobuhvatno obrazovanje i podstiče kontakt sa prirodom.
Ostale organizacije uključivale su katoličke, evangelističke i jezuitske grupe, univerzitetsku grupu zdravlja i nauke i rotari klub.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da grupe nisu podnele finansijske izveštaje i da „nisu promovisale politiku transparentnosti u korišćenju sredstava, zbog čega je nejasno da li su njihovi projekti u skladu sa njihovim ciljevima i svrhama“.
