Za otprilike osam minuta koliko je potrebno da se ljudsko biće spusti sa lica naše planete i uđe u orbitu, njihovo telo naiđe na razornu silu gravitacije kakvu se ništa ne oseća na Zemlji.
Naučnici koji rade sa Centrifugom velikog prečnika Evropske svemirske opservatorije sada testiraju da li to masivno lansiranje može oslabiti membrane krvnih zrnaca astronauta, dovodeći ih u opasnost od pucanja.
Ako se ispostavi da je to tačno, to bi moglo pomoći da se objasni zašto astronauti imaju tendenciju da pate od „svemirske anemije“.
Studije pokazuju da ljudska tela uništavaju oko 54 procenta više crvenih krvnih zrnaca putujući u svemir nego što bi inače na Zemlji, smanjujući dostupnost transportera gvožđa u krvotoku.
Istraživači misle da je to razlog zašto astronauti često doživljavaju umor, slabost ili vrtoglavicu kada se vrate u normalnu gravitaciju. Njihova krvna zrnca se još uvek prilagođavaju životu u mikrogravitaciji.
„Većina postojećih studija je urađena u mikrogravitaciji“, objašnjava vođa tima Georgina Chavez sa Universidad Catolica Boliviana „San Pablo“ u Boliviji.
„Mislili smo, zapravo, astronauti prolaze kroz dve velike telesne promene tokom svemirskog leta: da bi ušli u mikrogravitaciju, prvo iskuse kratak, ali intenzivan period hipergravitacije. Zato smo odlučili da istražimo efekte koje bi ova početna faza mogla imati u smislu da dovede do hemoliza u svemiru kasnije“.
Inspiracija za istraživanje došla je 2022. godine, kada je drugi tim naučnika otkrio da krvna zrnca mogu pucati u mikrogravitaciji i možda doprineti svemirskoj anemiji.
Čaves i njen tim su se pitali da li bi se nešto slično moglo dogoditi u hipergravitaciji, pa su odlučili da to otkriju. Njihovi eksperimenti uključuju centrifugu širine 8 metara u vlasništvu ESA i koja se nalazi u Holandiji. Može da simulira hipergravitaciju koja je do 20 puta veća od Zemljine.
Istorijski gledano, svemirski let je imao sile gravitacije tri do šest puta veće od Zemljine.
Da bi simulirali takvu vrstu iskustva, Čaves i njegove kolege vezuju ljudska crvena krvna zrnca koja su okupana u hipotoničnim rastvorima na centrifugu. Uređaj se zatim okreće na brzine koje simuliraju normalnu gravitaciju na Zemlji, kao i na 7,5 i 15 Zemljine gravitacije.
Svaki test traje 10 minuta, 30 minuta ili 60 minuta. Krvne ćelije se zatim analiziraju da bi se videlo kako su prošle.
Istraživanje je u toku, tako da tek treba da saznamo šta se dešava sa krvnim zrncima nakon vožnje centrifugom.
Ipak, postoji razlog za sumnju na promene.
Prethodne studije na miševima su otkrile da bela krvna zrnca mogu biti uništena u uslovima hipergravitacije, a hipergravitacija takođe pokazuje znake slabljenja ćelija koje formiraju barijeru između krvotoka i mozga kod miševa.
Sama unutrašnja površina krvnih sudova, koja pomaže u kontroli opstanka, proliferacije, smrti i migracije ćelija, pokazuje znake stresa od hipergravitacije.
Naučnici još uvek znaju iznenađujuće malo o tome kako promena gravitacije utiče na ljudsko telo.