Od 1. decembra ove godine nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku je, prema pravilniku koji je bio na snazi, trebalo sa 0,25 da se spusti na 0,05 mikrograma po kilogramu (ne litru), što je i evropski maksimalni nivo. Čini se da smo na „evropskom nivou“ bili svega osam dana, pošto je od danas, 9. decembra, na snazi novi pravilnik koji kaže da se ova granica ipak neće spustiti do kraja novembra 2024. godine.
Prošle godine je pravilnik koji, između ostalog, reguliše količinu dozvoljenog aflatoksina u mleku izmenjen na vreme – krajem novembra, taman pre isteka roka za prelazak stoži uslov od 0,05 mikrograma po kilogramu mleka. Pa umesto da pijemo mleko sa manje aflatoksina već od 1. decembra 2022, taj rok je pomeren za 1. decembar 2023.
Ove godine je, čini se, na aflatoksin zaboravljeno. Pa je već izmenjeni pravilnik nanovo izmenjen tek na sednici Vlade 7. decembra, da bi izmena stupila na snagu od danas, 9. decembra.
Po novom Pravilniku o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, vraćanje granice ove kancerogene materije na evropski maksimalni nivo odlaže se za – 1. decembar 2024. godine.
„Maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina od 0,25 μg/kg u sirovom mleku, termički obrađenom mleku i mleku za proizvodnju mlečnih proizvoda utvrđena Pravilnikom o izmeni Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani primenjuje se do 30. novembra 2024. godine“, stoji u novom pravilniku Ministarstva poljoprivrede.
Istovremeno, maksimalna dozvoljena koncentracija od 0,05 koja je trebalo da važi od 1. decembra 2023. godine, „prebacuje“ se na novi datum – „od 1. decembra 2024. godine“.
Granica za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku, tako, ostaje podignuta na 0,25 mikrograma po kilogramu, što je čak pet puta više od evropskog propisanog maksimalnog nivoa za ovaj mikotoksin, koji je i sama Srbija primenjivala pre afere sa aflatoksinom 2013. godine.
Podsetimo, tada je Vlada krizu sa aflatoksinom rešila tako što je dozvoljenu granicu podigla na nivo od 0,5 umesto dotadašnjih 0,05 mikrograma.
Inače, aflatoksin u mleko stiže preko kukuruza koji se koristi kao komponenta stočne hrane – „proizvodi“ ga buđ. Zato je i jedno od ključnih pitanja bilo omogućiti adekvatno sušenje kukuruza pre skladištenja.
Od 2013. do danas granice dozvoljenog aflatoksina u mleku u Srbiji su se nekoliko puta menjale – od 0,05, preko 0,5 do 0,25 mikrograma po kilogramu. Poslednje najavljeno vraćanje na evropski nivo od najviše 0,05 mikrograma bilo je u novembru 2022. godine sa početkom primene od 1. decembra 2023 .
Da bi potom, u novembru 2023, spuštanje granice ponovo odloženo.
Tada je odlaganje uvođenja granice od 0,05 mikrograma Ministarstvo poljoprivrede, ukazujući da je Srbija u procesu usaglašavanja sa EU standardima, obrazložilo i time što „EU standard od 0,05 mikrograma po kilogramu nije i svetski“.
„Procenjuje se da dve trećine svetske populacije koristi referentnu granicu od 0,5 mikrograma po kilogramu – između ostalih i SAD, Kina, Japan, Indija… I sama EU ima različite granice kada je u pitanju nivo aflatoksina u svežem mleku i u sirevima“, navelo je tada Ministarstvo poljoprivrede .
Po novom Pravilniku, za sirovo mleko, termički obrađeno mleko i mleko za proizvodnju mlečnih proizvoda do 30. novembra 2024. godine dozvoljena granica aflatoksina je 0,25 mikrograma, a od 1. decembra 2024. biće 0,05 mikrograma po kilogramu.
Ako ne bude novih izmena rokova.
