„Jedinstvena Srbija će glasati za državni budžet za 2024. godinu i sve zakone koji su na dnevnom redu Skupštine Srbije. Srbija se u pozitivnom smislu ekonomski razlikuje od mnogih država i Srbija je danas dostigla i mnoge članice Evropske unije. Veliki broj fabrika je otvoren u Srbiji i kod nas je na delu ekonomska sigurnost i stabilnost i međunarodna popularnost. Ne gleda se ekonomska stabilnost preko politike, kako bi ja rekao, kada je u pitanju sastavni deo Srbije, a to je Kosovo i Metohija, čiju su takozvanu nezavisnost priznale 22 države članice Evropske unije, a 5 nisu. Srbija je postigla velike ekonomske uspehe i veliki razvoj uprkos nestabilnoj situaciji u svetu, mnogim ratovima i poplavama i elementarnim nepogodama koje su pogodile našu zemlju, a priliv u budžetu je veći i niko ne može da kaže da se loše radilo”, izjavio je predsednik i šef poslaničke grupe Jedinstvene Srbije u Skupštini Srbije Dragan Marković Palma.
„Moj predlog za ministarku prosvete Srbije, koje je veoma stručna i sposobna žena, da se maksimalan broj učenika u jednom razredu smanji sa 28 na 25, kako bi izbegli da jedan broj nastavnika postane tehnološki višak. Smanjenjem broja đaka u jednom razredu pomogli bi i đacima i njihovim roditeljima i prosvetnim radnicima. To nisu velike pare za državni budžet, a na taj način prosvetni radnici bi sa voljom išli na posao, a ne da strahuju da li će zadržati posao“, rekao je Marković.
„Uslovi u zdravstvenim ustanovama u Srbiji su poboljšani ne za 100 odsto, već za 400 odsto. Nekada mnoge zdravstvene ustanove nisu imale ni ultrazvuk, a danas imaju savremenu opremu. Ja predlažem ministarki zdravlja Srbije da se nađe modalitet kako da se pomogne zdravstvenim radnicima, a posebno lekarima, koji su stekli pravo da odu u penziju, da ostanu da i dalje rade, jer bi se moglo desiti da neke zdravstvene ustanove u unutrašnjosti Srbije ostanu bez određenih specijalista i doći ćemo u situaciju da nema ko da radi i onda će morati svi da idu u Beograd i stvoriće se velike gužve u beogradskim bolnicama. Razlog za ovo leži i u činjenici da treba proći i 20 godina da dobijete novog mladog lekara, pa bi zato bilo bitno naći način da ti doktori koji mogu u penziju, da prođu određenu komisiju psihofizičku da se vidi da li mogu da i dalje da rade, kako bi bili na raspolaganju građanima dok se ne stvore novi kadrovi“, predložio je Dragan Marković Palma.
„Poljoprivredni budžet nikada nije bio veći i subvencije po hektaru nikada nisu bile veće. To nije dovoljno, ali je mnogo veće nego što je bilo. U jednom izveštaju sam video podatak da je poljoprivreda u Srbiji 5 do 6 posto BDP – a, to nije veliki procenat, ali koliko se ljudi bavi poljoprivredom u Srbiji i važno je sačuvati te ljude i njihove porodice da ostanu na selu i sačuvaju selo. Danas neko ko je posejao kukuruz ili žito ima gubitak po hektaru 100 000 dinara, za to nije kriva Vlada Srbije jer cene određuje berza, plus su bile velike elementarne nepogode. Prošle godine otkupna cena žita je bila 33 dinara po kilogramu, danas od 18 – 20, cena kukuruza je prošle godina bila 37 dinara, danas 18 – 20 dinara po kilogramu, a ako je vlažnost veća plaća se i 15 dinara. To su cene koje određuje berza, a ne Vlada Srbije. Vlada Srbije nije sedela skrštenih ruku, već je povećala subvencije. Ono što je važno je činjenica da opada broj krupne stoke u štalama u Srbiji, opada broj svinja, prasadi, ovaca i ako se tako nastavi za 3 do 4 godine samo ćemo uvoziti zamrzlo meso sumnjivog porekla iz inostranstva i tako se pravi konkurencija našim proizvođačima. Ja znam da mi uvoz ne možemo da zabranimo, ali se treba naći modalitet kako da zaštitimo domaćeg poljoprivrednog proizvođača i naše proizvode”, izjavio je predsednik Jedinstvene Srbije.
