Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Duke, proučavajući multiplu sklerozu (MS) kod miševa, identifikovali su protein koji bi mogao da preoblikuje razumevanje lečenja MS.
Protein podstiče agresivnu migraciju imunih ćelija u centralni nervni sistem, što dovodi do MS, autoimune bolesti koja pogađa oko milion odraslih osoba u Sjedinjenim Državama. Upad specifične vrste imunoloških ćelija zvane Th17 posebno je štetno za mozak i kičmenu moždinu.
Ali kada su Duke naučnici blokirali protein — integrin α3 — to je usporilo imune ćelije da dosegnu i oštete centralni nervni sistem i poboljšale simptome kod miševa, prema studiji objavljenoj na internetu 13. oktobra u časopisu Science Immunologi.
„Proučavali smo ulogu drugog gena kada smo naišli na integrin α3“, rekla je dr Maria Ciofani, vanredni profesor na Djukovom odseku za integrativnu imunobiologiju. „Otkrili smo da kada nedostaje, Th17 ćelije se ne razvijaju tako efikasno, i što je još važnije, suočavaju se sa poteškoćama da uđu u centralni nervni sistem. To znači manje štete.“
Th17 ćelije, koje su vitalne za telo za borbu protiv gljivičnih i bakterijskih infekcija, obično ne izazivaju bolesti. Ali za ljude sa MS, ove ćelije se greškom aktiviraju i na kraju napadaju centralni nervni sistem.
Dukeov tim je prvi koji je otkrio obilje integrina α3 na Th17 ćelijama. Protein pomaže Th17 ćelijama da formiraju veze sa drugim ćelijama, što zauzvrat pomaže ćelijama da rastu i postanu agresivnije.
Ali u odsustvu proteina, Th17 ćelije bivaju zarobljene izvan krvno-moždane barijere, zaštitnog štita mozga.
Dok su ispitivali inflamatorne T ćelije i onemogućavali određeni gen – rutinska praksa da se shvati njegova funkcija – istraživači su naišli na iznenađenje. Izmenjeni miševi su bili potpuno zaštićeni od simptoma sličnih MS-u koji se tipično vide kod takvih modela.
„Šetali su okolo kao da se ništa nije dogodilo“, rekao je Čofani. „Kada smo pažljivo pogledali, otkrili smo da nijedna od Th17 ćelija ne ulazi u centralni nervni sistem. Bila je to prilika da pogledamo mašineriju koja kontroliše ove ćelije.“
Uz pomoć računarskih pristupa, Ciofanijev tim — uključujući i jednog od vodećih autora studije dr Eunchong Park — identifikovao je integrin α3. Park, naučnik u AstraZeneci, bivši je diplomirani student na Odseku za integrativnu imunologiju i član Centra za napredne genomske tehnologije.
Trenutno ne postoji lek koji cilja integrin na Th17 ćelije, ali lek natalizumab cilja drugu vrstu T-ćelija, Th1, koja takođe može izazvati MS. Ali natalizumab ima svoje neželjene efekte, naglašavajući potrebu za alternativnim tretmanima.
„Jedna zabrinutost u vezi sa ciljanjem integrina α3 je da su ove Th17 ćelije vitalne za odbranu našeg tela od infekcija“, rekao je Ciofani. „Uradili smo preliminarne testove da vidimo da li inhibicija integrina α3 sprečava Th17 ćelije da obavljaju svoje zaštitne uloge, i za sada se čini da još uvek mogu da rade svoj posao.
Pošto je integrin α3 toliko neophodan za štetno delovanje Th17 ćelija, mogao bi biti potencijalna meta za nove tretmane MS.
