Stope smrtnosti u pedijatrijskim slučajevima porasle su tokom protekle decenije, podstaknute smanjenjem nefatalnih povreda i povećanjem fatalnih povreda, prema istraživanju objavljenom 5. oktobra u časopisu Pediatrics.
Cordelia Mannik, iz škole Middlesek u Konkordu, Masačusets, i kolege su uporedili trendove fatalnih i nefatalnih povreda kod dece u odnosu na nameru i mehanizam povrede. Podaci su dobijeni od 2011. do 2021. za fatalne povrede i od 2011. do 2020. za povrede koje nisu fatalne.
Istraživači su otkrili da su stope fatalnih povreda porasle sa 14,07 na 17,30 na 100.000 od 2011. do 2021. Nasuprot tome, došlo je do smanjenja nefatalnih povreda, sa 11.592,56 na 5.359,73 na 100.000. Zabeleženo je smanjenje nefatalnih nenamernih povreda i napada (54,9 odnosno 59,8 odsto), dok je došlo do povećanja nefatalnih samopovređivanja za 57,1 odsto. Povećanje od 87,1, 133,3 i 12,5 procenata zabeleženo je kod smrtnih slučajeva vatrenim oružjem, trovanja drogom i smrtnih slučajeva povezanih sa gušenjem, respektivno.
Vodeći uzroci nefatalnih povreda smanjili su se u većini mehanizama, uključujući smanjenje povreda od padova za 52,8 procenata, smanjenje povreda od prekomernog napora za 66,7 procenata i smanjenje povreda putnika u motornim vozilima za 47,3 procenata. Ali nije primećena promena u povredama od utapanja, a povećane su povrede koje nisu bile fatalne od vatrenog oružja i otrova (113,1 odnosno 9,9 odsto). Ukupna stopa smrtnosti u slučajevima povećala se za 250 procenata od 2011. do 2020. godine, sa najvišim stopama smrtnih slučajeva zabeleženim za povrede vatrenim oružjem, utapanje i gušenje.
„Divergentni trendovi između fatalnih i nefatalnih povreda naglašavaju potrebu za sveobuhvatnim pristupom prevenciji povreda u detinjstvu“, pišu autori.
