Gojaznost je problem javnog zdravlja širom sveta koji trenutno pogađa više od 40% odraslih u SAD. Zabrinjavajuće je da je više od 9% stanovništva SAD imalo tešku (klasu 3) gojaznost 2020. godine, najvišu oznaku sa težinom od 122 kg ili više za osobu 175 cm i indeks telesne mase (BMI) od 40 ili veći. Gojaznost je u porastu i glavni je faktor rizika za kardiovaskularne bolesti (KVB), dijabetes i određene vrste raka.
Gojaznost često uključuje hiperlipidemiju (visoke koncentracije masti/lipida u krvi), dijabetes, hipertenziju, hroničnu upalu i oksidativni stres, koji povećavaju podložnost KVB.
Lipoprotein niske gustine (LDL) je nanočestica koja prenosi holesterol u krvi. Holesterol, koji je dobar u umerenim količinama, neophodan je za normalnu ćelijsku funkciju. Međutim, višak holesterola se može deponovati u arterijama izazivajući KVB, pa se stoga LDL holesterol naziva „lošim holesterolom“. U novoj studiji, istraživači sa Bostonskog univerziteta Chobanian & Avedisian School of Medicine otkrili su da kod gojaznosti LDL ne funkcioniše normalno, povećavajući rizik od KVB.
„Naši rezultati su pokazali da kod gojaznosti nije kvantitet već kvalitet LDL ono što doprinosi bolesti: ‘loš holesterol’ se pogoršava zbog upale povezane sa gojaznošću. Kao rezultat toga, isporuka holesterola se pomera od normalnog ka abnormalnom, tako da više holesterola se zadržava u arterijskom zidu, na kraju formirajući plakove koji blokiraju protok krvi“, objasnio je odgovarajući autor Shobini Jaiaraman, dr., viši naučnik u oblasti farmakologije, fiziologije i biofizike.
U studiji, lipoproteini u krvi pacijenata sa teškom gojaznošću pre barijatrijske operacije i 6 ili 12 meseci nakon toga su upoređeni sa lipoproteinima iz kontrolne grupe mršavih zdravih subjekata. Istraživači su zatim istražili interakcije lipoproteina sa tri ćelijska receptora ključna za funkciju LDL. Ovo uključuje LDL receptor (koji usmerava normalno uzimanje holesterola od strane ćelija) i dva receptora za čišćenje (koji mogu izazvati štetnu akumulaciju holesterola).
Zatim su dizajnirali test za kvantifikaciju interakcija lipoproteina sa mnogim komponentama ekstracelularnog matriksa. Ove interakcije mogu podstaći štetno zadržavanje lipoproteina u arterijama, što može izazvati aterosklerozu. Pored toga, analizirali su sastav LDL-a i koristili tečnu hromatografiju i druge biohemijske metode za istraživanje naboja i agregacije nanočestica, što utiče na funkcionalnost LDL-a.
Kod pacijenata sa gojaznošću, otkrili su da su LDL čestice postale nefunkcionalne i manje efikasne u isporuci svog holesterola LDL receptorima. Pored toga, LDL čestice su takođe težile da ili preferencijalno isporučuju holesterol receptorima za čišćenje ili da se zalepe za matriks arterijskog zida. „Ovo aberantno ponašanje je proizašlo iz promena u biohemijskom sastavu LDL-a izazvanih upalom povezanim sa gojaznošću. Ove štetne promene su doprinele povećanom riziku od KVB kod pacijenata sa gojaznošću“, dodao je Jaiaraman.
Prema istraživačima, tokom prve godine nakon barijatrijske operacije pacijenti su izgubili dosta na težini, zapaljenje izazvano gojaznošću se smirilo, a kvalitet LDL se progresivno poboljšavao 6 i 12 meseci nakon operacije. Ipak, kvalitet LDL-a nije dostigao nivoe kontrole mršavosti, kao ni BMI. Međutim, kvalitet LDL-a je u jasnoj korelaciji sa gubitkom težine — što je težina pacijenta bila bliža normalnoj, to je bio bolji kvalitet LDL-a, što je rezultiralo smanjenim rizikom od KVB.
„Naša studija pokazuje da kvalitet LDL-a nastavlja da se poboljšava kako se težina pacijenta normalizuje, što sugeriše da rizik od KVB nastavlja da opada. Ovo obećava ne samo za pacijente koji su podvrgnuti barijatrijskoj operaciji, već možda i za mnoge druge koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost i koriste različite pristupe do gubitka težine“, rekla je stariji autor dr Olga Gurski, profesor farmakologije, fiziologije i biofizike u školi.
Sve kliničke i neke biohemijske studije uradio je tim iz Barselone na čelu sa dr Hoseom Luisom Sančezom Kesadom, ko-korespondentom u ovoj studiji.
Ovi nalazi se pojavljuju na mreži u časopisu Journal of Lipid Research.