Stope preživljavanja muškaraca sa metastatskim karcinomom prostate porasle su u proseku za šest meseci, što se poklapa sa postepenim uvođenjem „dvostrukog lečenja“ od 2016. Ovo je prema studiji registra svih švedskih muškaraca kojima je dijagnostifikovana dijagnoza između 2008. i 2020. godine. rezultati su objavljeni u JAMA Network open.
Dvostruki tretman znači da pacijenti primaju i standardnu hormonsku terapiju (GnRH terapija) i hemoterapiju ili blokatore androgenih receptora. Istraživanja su ranije pokazala da muškarci koji primaju ovaj tretman žive otprilike godinu dana duže od onih koji primaju samo GnRH terapiju.
„Dvojni tretman za muškarce sa novodijagnostikovanim metastatskim karcinomom prostate postepeno je uveden u Švedskoj nakon što su došli rezultati randomizovanih studija, a dvostruki tretman se sada preporučuje u nacionalnom programu nege za rak prostate. Želeli smo da vidimo da li je došlo do promene u lečenju. ovih pacijenata je praćeno povećanim preživljavanjem“, objašnjava Markus Vesterberg sa Odeljenja za hirurške nauke Univerziteta u Upsali, jedan od istraživača koji stoje iza studije.
Istraživači sa Univerziteta Upsala i bolnice San Raffaele u Milanu, Italija, koristili su Nacionalni registar raka prostate (NPCR) za proučavanje svih muškaraca kojima je dijagnostikovan metastatski rak prostate u Švedskoj između 2008. i 2020. godine.
Rezultati su pokazali da je 2016. godine samo 1% muškaraca u ovoj fazi primilo dualnu terapiju, dok ju je 40% primilo 2020. godine. Najveći porast je kod muškaraca mlađih od 65 godina, a najmanji kod muškaraca starijih od 80 godina.
Prosečna stopa preživljavanja među ovim muškarcima porasla je sa 2,7 između 2008. i 2012. na 3,2 godine u periodu 2017–2020; što je ekvivalentno povećanju od oko šest meseci. Najveći porast preživljavanja zabeležen je kod muškaraca mlađih od 80 godina. U analizi su istraživači uzeli u obzir i starost i druge bolesti.
„Iako treba voditi računa o tumačenju naših rezultata, otkrili smo jasnu vremensku povezanost između uvođenja dvostrukog tretmana i poboljšane stope preživljavanja. Studija sugeriše da su tretmani koji su bili uspešni u randomizovanim ispitivanjima uspešni i na nivou populacije kada se uvedu u rutinska nega“, zaključuje Vesterberg.
