Novo istraživanje predstavljeno na godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD) u Hamburgu u Nemačkoj (2-6. oktobar) povezalo je formulu za bebe i rano uvođenje gaziranih pića sa višim nivoom telesne masti kasnije u detinjstvu.
Deca koja su dojena najmanje šest meseci ili duže imala su manji procenat telesne masti do devete godine u poređenju sa onima koji nisu primali majčino mleko šest meseci (grupa koja uključuje decu koja nikada nisu dojena ili su primala majčino mleko manje od šest meseci).
Deca koja nisu dobijala sodu pre 18 meseci takođe su imala manju masnu masu u dobi od devet godina.
Ovo otkriće podržava teoriju da način na koji se dete hrani u detinjstvu može biti povezan sa njihovom podložnošću gojaznosti kasnije u životu.
„Brojne prethodne studije su ispitivale vezu između hranjenja odojčadi i rizika od prekomerne težine ili gojaznosti dece na osnovu indeksa telesne mase (BMI)“, kaže vodeća istraživačica Ketrin Koen, sa medicinskog kampusa Univerziteta Kolorado Anšuc, Aurora, SAD. „Međutim, BMI je gruba mera adipoznosti u detinjstvu. U ovoj studiji, želeli smo da proširimo ovo prethodno istraživanje ispitivanjem povezanosti prakse hranjenja odojčadi sa preciznijom merom adipoznosti u detinjstvu (procenat masne mase).“
Dr Koen i njegove kolege analizirali su podatke o preko 700 parova majka-dete koji su učestvovali u Healthi Start, longitudinalnoj kohortnoj studiji o tome kako životni stil i okruženje majke tokom trudnoće mogu uticati na rast i razvoj njenog deteta. Majke su imale prosečnu starost od 29 godina pri zapošljavanju, 51% odojčadi su bili dečaci.
Tokom intervjua kada su njihovi potomci imali šest i 18 meseci, majke su pitane o praksi hranjenja, uključujući trajanje i ekskluzivnost dojenja u odnosu na hranjenje adaptiranim mlekom i uzrast kada su njihova deca upoznata sa komplementarnom hranom, termin koji obuhvata čvrstu/bilo koja druga tečnost. nego majčino mleko ili formula.
Istraživači su zatim grupisali novorođenčad prema trajanju dojenja (šest meseci ili više u odnosu na manje od šest meseci); starost u kojoj je njihova beba uvedena sa dopunskom ishranom (pre četiri meseca ili pet meseci i više); godine u kojoj su uvedeni sa sodom (18 meseci ili više u odnosu na manje od 18 meseci).
Više od polovine odojčadi (65%) je dojeno najmanje šest meseci, 73% je uvedeno u komplementarnu hranu sa pet meseci ili više, a 86% je uvedeno sa sodom nakon 18 meseci.
Procenat masne mase (procenat ukupne težine koji se može pripisati telesnoj masti) je procenjen dva puta. Prilikom prve procene (srednja starost od pet godina) iznosila je u proseku 19,7%. Prilikom druge procene (srednja starost od devet godina) iznosila je u proseku 18,1%.
Obrasci hranjenja odojčadi nisu bili povezani sa razlikama u telesnoj masti u dobi od pet godina.
Međutim, kraće trajanje dojenja i rano uvođenje sode bili su povezani sa bržim povećanjem telesne masti tokom dve posete u detinjstvu i, samim tim, većim procentom telesne masti u dobi od devet godina.
Deca koja su dojena manje od šest meseci imala su 3,5% više telesne masti, u proseku, u dobi od devet godina, od onih koja su dojena šest meseci ili više.
Dr Koen kaže: „Iako ova studija ne može da razjasni potencijalne mehanizme u igri, prethodna istraživanja sugerišu da veza između dojenja i rizika od gojaznosti može biti povezana sa razlikama u sastavu hranljivih sastojaka ljudskog mleka u odnosu na formulu za bebe. Razlike u regulaciji apetita i uticaj ljudskog mleka na mikrobiom novorođenčeta se takođe istražuje kao potencijalni biološki efekti.“
Analiza je takođe otkrila da su bebe koje su uvedene sa gaziranim pićem pre 18 meseci imale oko 7,8% više telesne masti, u proseku, u devetoj godini, od onih koje su prvi put probale gaziranu hranu sa 18 meseci ili starije.
Konačno, autori su takođe testirali da li se efekat ranog uvođenja sode razlikuje u zavisnosti od toga da li su dojene najmanje šest meseci. Otkrili su da je povezanost ranog uvođenja sode sa stopom promene procenta masne mase u detinjstvu bila slična, ali nešto jača, kod dece koja su dojena kraće od šest meseci (+1,87% telesne masti godišnje) nego kod dece koja su dojena manje od šest meseci. bili dojeni šest meseci ili više (+1,49% telesne masti godišnje).
Starost deteta pri uvođenju komplementarne hrane nije bila snažno povezana sa procentom masne mase u detinjstvu.
Svi rezultati su prilagođeni za pol, etničku pripadnost, starost majke, obrazovanje, prihod, paritet, BMI pre trudnoće i porođajnu težinu.
Autori studije zaključuju: „Obrasci hranjenja odojčadi, posebno kraće trajanje dojenja, rano uvođenje sode i njihov zajednički efekat, mogu uticati na nivoe telesne masti kasnije u detinjstvu.“
Dr Koen dodaje: „Naši nalazi doprinose većem broju dokaza koji podržavaju potencijalne zdravstvene koristi dojenja i za majke i za njihovu decu. Oni takođe podržavaju potencijalnu važnost odlaganja detetovog uvođenja gaziranih pića – energetski gustog napitka bez nutritivnu vrednost tokom ove ranjive životne faze.“
„Naravno, potrebne su dodatne studije kako bi se potvrdilo da li se naši rezultati mogu generalizovati i na druge populacije.“
