Dok bi Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene trebalo da bude takmičenje između najboljih fudbalskih timova na svetu, neki mečevi su bliži od drugih. Na primer, na poslednjem Svetskom prvenstvu, reprezentacija Holandije je ostavila Vijetnam bez golova posle sedam golova. Što je još gore, na Svetskom prvenstvu 2015. Nemačka—Obala Slonovače (10–0) i Švajcarska—Ekvador (10–1) su bile očigledne.
Ove ozbiljno neuravnotežene utakmice rezultat su nekoliko faktora, uključujući način na koji se timovi kvalifikuju i FIFA kreiranje grupa tokom prve faze turnira. Iako je dato nekoliko predloga za alternativne sisteme koji bi bili pravedniji, nijedno istraživanje nije empirijski kvantifikovalo obim takmičarske neravnoteže na Svetskom prvenstvu za žene – do sada.
Majkl Lapre, vanredni profesor upravljanja operacijama u Vanderbilt Businessu, proučavao je ovaj fenomen u svom radu „Kvantifikovanje uticaja neuravnoteženih grupa na FIFA turnirima Svetskog kupa za žene 1991–2019“, objavljenom u časopisu Journal of Kuantitative Analisis in Sports. On je koautor rada sa Elizabet Palazzolo BA, bivšom asistentkinjom na osnovnim studijama.
Razumevanje kvalifikacionih zahteva i faza turnira Svetskog kupa za žene je ključno za tumačenje nalaza Lapreovog istraživanja. Turnir priznaje šest kontinentalnih konfederacija na osnovu geografije: Severna i Centralna Amerika (CONCACAF), Južna Amerika (CONMEBOL), Evropa (UEFA), Afrika (CAF), Azija (AFC) i Okeanija (OFC). FIFA ograničava broj timova iz svake konfederacije koji će se plasirati na Svetsko prvenstvo.
Dodela mesta konfederacije nije usklađena sa raspodelom najboljih timova na svetu. Nekoliko visokorangiranih timova iz Evrope ne mogu da učestvuju, dok nekoliko nižerangiranih timova iz drugih konfederacija dobija mesto na Svetskom prvenstvu. Drugim rečima, kvalifikaciona mesta se delimično dodeljuju prema geografiji, ne nužno najjačim timovima na svetu ukupno.
Ovaj nedostatak fer konkurencije nastavlja se i na samo Svetsko prvenstvo. Kada timovi stignu na turnir, takmiče se u dve faze: grupna faza i nokaut faza. U početnoj grupnoj fazi, timovi se poređaju u grupe od po 4, a zatim igraju druga tri tima po krugu; najbolji timovi iz svake grupe prolaze u nokaut fazu.
Da bi stvorila grupe, FIFA pravi „potove“, pri čemu su najjače rangirani timovi u prvom, a ostali na osnovu geografije. Tim iz pota jedan se dodeljuje svakoj grupi, a ostali se nasumično izvlače iz ostalih potova; to znači da postoje neuravnotežene grupe u kojima su neke mnogo jače od drugih, što predstavlja problem za konkurentnost i pravičnost.
„Za fer turnir, imperativ je da grupe budu slične snage“, objasnio je Lapre. „Ako jedna grupa ima mnogo jače timove od druge grupe, biće mnogo teže napredovati iz jače u odnosu na slabiju grupu. Takav scenario se smatra nepravednim.“
Da bi utvrdili koliko su grupe bile neuravnotežene i nepravedne, Lapre i Palacolo su koristili vrstu analize zvanu najmanji kvadrati da bi izračunali rejting timova za sve timove na svakom Svetskom prvenstvu za žene između 1991. i 2019. Koristili su timske ocene da izračunaju snagu svake grupe kao i grupni rejting protivnika za svaki tim. Na kraju, istražili su da li je rejting grupnih protivnika uticao na verovatnoću da se dođe do četvrtfinala.
Otkrili su da je raspon snage grupe bio veći od jednog gola na svakom Svetskom prvenstvu i da je iznosio čak 3,5 gola 2003. Raspon u grupnom rejtingu protivnika bio je veći od dva gola na svakom Svetskom prvenstvu i bio je čak 4,5 gola u 2003. Koristeći logističku regresiju, takođe su pokazali da gol manje u grupnom rejtingu protivnika može skoro udvostručiti verovatnoću plasmana u četvrtfinale. Ovi brojevi pružaju empirijske dokaze o značajnoj takmičarskoj neravnoteži među grupama na Svetskom prvenstvu za žene.
„Naši rezultati pokazuju da za prosečan tim, čak i malo smanjenje grupnog rejtinga protivnika za samo jedan gol može povećati verovatnoću plasmana u četvrtfinale sa 36% na 69%, što je ogroman porast“, rekao je Lapre. „Stoga, da bi se poboljšao nivo pravičnosti, važno je smanjiti konkurentsku neravnotežu među grupama.
Na osnovu svog istraživanja, Lapre i njegov koautor zaključuju rad nudeći tri preporuke koje bi Svetsko prvenstvo za žene mogle učiniti konkurentnijim i pravednijim. Prvo, zalažu se za promenu sistema žrebanja kako bi grupe bile ravnomernije. Oni takođe ističu da bi smanjenje broja timova za stvaranje homogenijeg, konkurentnijeg fonda pomoglo.
Na kraju, oni predlažu da se dodela broja timova svakoj konfederaciji promeni kako bi bolje odražavala stvarnu distribuciju najbolje rangiranih timova u svetu. Ovo bi omogućilo konfederacijama sa mnogo jakih timova, kao što je Evropa, da pošalju više rangirane timove na Svetsko prvenstvo.
