Različite medicinske okolnosti, uključujući srčani udar i ekstremne slučajeve COVID-19, zahtevaju upotrebu antikoagulansa, lekova koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Ali najčešće korišćeni, heparin, može da izazove potencijalno fatalne neželjene efekte tako što pogoršava krvne ugruške, a ne poboljšava. Ovo se dešava samo kod manjine pacijenata, tako da se efikasni tretmani obično ne istražuju.
Po prvi put, istraživači, uključujući i one sa Univerziteta u Tokiju, predložili su antikoagulantni tretman bez neželjenih efekata koji se do sada pokazao efikasnim kod test miševa i mogao bi biti spreman za ispitivanja na ljudima za samo nekoliko godina. Istraživanje je objavljeno u časopisu Molecular Therapi—Nucleic Acids.
Iako se čini da je veći deo sveta krenuo dalje od pandemije COVID-19, posledice i dalje traju. Jedan aspekt nekih od ekstremnih slučajeva COVID-19 o kojima se nije mnogo izveštavalo je komplikacija koja nastaje kada se antikoagulantni lek heparin koristi u pokušaju da se smanje krvni ugrušci. Mali broj pacijenata — do 3% primalaca — pati od neželjenog efekta trombocitopenije izazvane heparinom (HIT), potencijalno fatalnog i brzog zgrušavanja krvi, suprotno od nameravanog efekta.
Heparin je bio prvi antikoagulant i široko se koristi – Svetska zdravstvena organizacija ga smatra neverovatno važnim. Ali, zbog malog broja obolelih od HIT-a, a samim tim i nezainteresovanosti farmaceutske industrije, ovo pitanje je nedovoljno istraženo, uprkos ozbiljnosti nuspojava i povećanoj incidenci zbog COVID-19. To može biti posebno problematično kod trudnica jer ne mogu da uzimaju postojeće tretmane zbog potencijalno štetnih efekata na fetus.
„Najbolji tretman za HIT je infuzija onoga što se naziva inhibitorima trombina, ali trenutni lekovi mogu dovesti do teškog krvarenja i ne postoji protivotrov da se to izbegne“, rekao je vanredni profesor Keitaro Jošimoto sa Odseka za prirodne nauke na Univerzitetu u Tokiju. .
„U idealnom slučaju, mogli bismo da izbegnemo HIT u potpunosti. Ali trenutno to nije moguće, tako da nam je potreban novi inhibitor trombina niskog rizika da zameni postojeće lekove. Moj tim i ja smo napravili takav antikoagulant i demonstrirali smo ga kod miševa i takođe u ljudskoj krvnoj plazmi“.
Tim je osmislio inhibitor trombina sledeće generacije koji se sastoji od molekula DNK koji uključuje novi mehanizam za sprečavanje teškog krvarenja. Ključni molekul u leku se zove bispecifični aptamer i njegova posebna karakteristika je sposobnost da se veže za više stvari istovremeno. Još jedna korisna karakteristika su kratki delovi DNK koji deluju kao antidot za neželjeni neželjeni efekat zgrušavanja tokom HIT-a.
Ovaj lek zasnovan na DNK u suštini omogućava složenije ponašanje od lekova zasnovanih na jednostavnijoj, tradicionalnijoj hemiji. Iz njihovih studija na miševima, tim je pokazao da je tretman oko 10 puta efikasniji od trenutnih najboljih tretmana za HIT.
Dodatna korist za trudnice je da lek na bazi nukleinske kiseline i prateći antidot ne prelaze placentu do fetusa, pošto su molekuli DNK u leku preveliki da bi prešli barijeru koju predstavlja placenta.
Ovo istraživanje je nastalo pošto Jošimoto ima istoriju u biohemiji i nauci o molekularnoj separaciji, specijalizovan za metod pod nazivom MACE-SELEKS za odabir aptamera, kratkih delova DNK korisnih za medicinu. Udružio se sa docentom Asukom Sakatom sa medicinskog univerziteta Nara u Japanu, specijalizovanom za biologiju tromboze, i zajedno sa svojim timom su se upustili u korišćenje Jošimotovih ideja za rešavanje medicinskih problema pokrenutih u Sakatinom istraživanju.
„Nadamo se da ćemo uskoro nastaviti sa ispitivanjem na ljudima“, rekao je Jošimoto. „Biće potrebno do dve godine za pretkliničke studije i pet godina da se završe klinička ispitivanja na ljudima. Iako je broj obolelih od HIT-a mali, to je tako teško stanje da osećam da je važno da ga brzo rešimo.“
