U zatvorima širom Srbije trenutno boravi oko 11.000 osuđenika, a čak 80 odsto krivičnih dela povezano je sa krađama, razbojništvima i dilovanjem droge – brzim putevima do zarade. Izazov povratka u legalne tokove života postaje još veći jer mnogi bivši osuđenici napuštaju ćelije bez ličnih dokumenata, novca i podrške porodice. Postpenalna pomoć, često nepouzdana u praksi, čini situaciju dodatno teškom.
Troškovi izvršenja krivičnih dela u 2021. godini iznosili su čak 117,8 miliona evra, što bi moglo da otvori 18.000 radnih mesta sa prosečnom bruto zaradom od 500 evra. Povećanje stope kriminala za samo jedan procenat stoji državu oko 460.000 evra godišnje, dok svaki povratak u kriminal predstavlja dodatni trošak od najmanje 320.000 evra.
Da bi se suprotstavila ovom začaranom krugu, organizacije „Neostart“ i „Help“ su svojim delovanjem dale svetlu perspektivu. Zahvaljujući donacijama, Centar za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć je dobio nove aparate. Uz pomoć 100 evra, džaka brašna i iznajmljenog prostora, Goran je uspeo da otpočne svoj novi život. Bivši višestruki povratnik, danas je ponosni vlasnik picerije.
„Prezadovoljan sam, šta više. Nisu neke pare, ali taman dovoljno, zadovoljavajuće“, ističe Goran Ivković. Njegova priča služi kao inspiracija i upozorenje – druga šansa postoji.
Međutim, rešenje ne leži samo u pojedinačnim naporima. Potrebna je reforma pravosuđa, ali i promene u oblastima socijalne zaštite, prosvete, zdravstva i nevladinog sektora. Država gubi ne samo finansijski, već i u porezima i doprinosima. Uspešna postpenalna zaštita zahteva tesnu saradnju svih aktera i primenu savremenih pristupa.
Primeri iz drugih zemalja ukazuju da ekonomske prilike za bivše osuđenike mogu biti ključne za smanjenje recidivizma. Grafička delatnost, dizajn, turizam i gastronomija otvaraju nove puteve ka reintegraciji u društvo. Srbija ima potencijal da se priključi ovom trendu i pruži novu šansu onima koji su je zaslužili.
