Poljska će održati parlamentarne izbore 15. oktobra, rekao je predsednik u utorak, glasanje koje će odrediti odnose Varšave sa Evropskom unijom u trenutku kada se suočava sa rastućim tenzijama na svojoj istočnoj granici.
Rezultat glasanja u najvećoj istočnoj članici bloka verovatno će uticati na to da li će doći do otopljavanja u odnosima sa Briselom, koji su zaoštreni sporovima oko pitanja poput vladavine prava i migracija.
Izbori će takođe odlučiti ko će voditi članicu NATO-a i ključnog ukrajinskog saveznika kroz period rastuće nestabilnosti na njenoj istočnoj granici, usred zabrinutosti oko prisustva plaćenika Vagner grupe u Belorusiji i porasta pokušaja migranata da ilegalno pređu granicu .
„Odlučio sam da odredim ove izbore za 15. oktobar 2023. godine“, napisao je predsednik Andžej Duda na platformi Ks društvenih medija, ranije poznatoj kao Tviter. „Budućnost Poljske je stvar svakog od nas! Koristite svoja prava!“
Ankete pokazuju da vladajući nacionalisti Pravo i pravda (PiS), koji su na vlasti od 2015. godine, održavaju malo vođstvo nad najvećom opozicionom strankom, liberalnom Građanskom platformom (PO).
Međutim, čak i ako pobednik na izborima 2015. i 2019. uspe, što bi bila treća pobeda bez presedana, malo je verovatno da će imati ukupnu većinu, otvarajući mogućnost koalicije sa krajnje desničarskom partijom Konfederacija.
PiS je do sada svoju kampanju usredsredio na povećanje isplata u okviru svoje vodeće politike dečijeg dodatka, istovremeno naglašavajući da će zauzeti čvrst stav po pitanju bezbednosti granica i kritikujući ono što kaže da je podanički pristup PO odnosima sa EU i Nemačkom.
Planira da održi referendum o sporazumu Evropske unije o migraciji kojem se protivi Varšava, a on bi mogao biti zakazan za isti dan kada i izbori.
PO kaže da je uklanjanje PiS-a iz vlade neophodno da bi se deblokirali fondovi EU koji su zamrznuti zbog spora oko vladavine prava i da bi se poništile promene u pravosuđu i državnim medijima za koje kritičari veruju da su narušile demokratske standarde u zemlje.
