Mogao bi se pojaviti novi kandidat za najtežu životinju koja je ikada živela. Iako je današnji plavi kit dugo nosio tu titulu, naučnici su iskopali fosile drevnog džina koji bi mogao da preokrene vagu.
Istraživači su opisali novu vrstu – nazvanu Perucetus colossus, ili „kolosalni kit iz Perua“ – u časopisu Nature u sredu. Svaki pršljen teži preko 220 funti (100 kilograma), a njegova rebra su dugačka skoro 1,4 metra.
„Prosto je uzbudljivo videti tako džinovsku životinju koja se toliko razlikuje od svega što znamo“, rekao je Hans Tevisen, paleontolog sa Medicinskog univerziteta Severoistočnog Ohaja koji nije imao nikakvu ulogu u istraživanju.
Kosti je prvi otkrio pre više od jedne decenije Mario Urbina sa Prirodnjačkog muzeja Univerziteta San Markos u Limi. Međunarodni tim proveo je godine iskopavajući ih sa strane strme, stenovite padine u pustinji Ika, regionu u Peruu koji je nekada bio pod vodom i poznat po svojim bogatim morskim fosilima. Rezultati: 13 pršljenova kitove kičme, četiri rebra i kuka.
Masivni fosili, koji su stari 39 miliona godina, „nisu slični ničemu što sam ikada video“, rekao je autor studije Alberto Kolareta, paleontolog sa italijanskog Univerziteta u Pizi.
Nakon iskopavanja, istraživači su koristili 3D skenere da prouče površinu kostiju i izbušili su ih da bi zavirili unutra. Koristili su ogroman – ali nepotpun – skelet da bi procenili veličinu i težinu kita, koristeći za poređenje moderne morske sisare, rekao je autor studije Eli Amson, paleontolog u Državnom muzeju prirodne istorije u Štutgartu, Nemačka.
Izračunali su da je drevni džin težio negde između 94 i 375 tona (85 i 340 metričkih tona). Najveći pronađeni plavi kitovi bili su u tom rasponu – oko 200 tona (180 metričkih tona).
Njegovo telo se protezalo na oko 66 stopa (20 metara) u dužinu. Plavi kitovi mogu biti duži – neki narastu do više od 100 stopa (30 metara) u dužinu.
To znači da je novootkriveni kit bio „verovatno najteža životinja ikada“, rekao je Kolareta, ali „najverovatnije nije bila najduža životinja ikada“.
Delimično je teži zato što su mu kosti mnogo gušće i teže od kostiju plavog kita, objasnio je Amson.
Te super guste kosti sugerišu da je kit možda proveo svoje vreme u plitkim, priobalnim vodama, rekli su autori. Drugi stanovnici obale, poput morskih krava, imaju teške kosti koje im pomažu da ostanu blizu morskog dna.
Bez lobanje, teško je znati šta je kit jeo da bi održao tako ogromno telo, rekao je Amson.
Moguće je da je P. colossus tragao za hranom duž morskog dna, rekli su istraživači, ili jeo tone krila i drugih sićušnih morskih stvorenja u vodi.
Ali „ne bih se iznenadio da se ova stvar zapravo hrani na potpuno drugačiji način koji nikada ne bismo zamislili“, dodao je Thevissen.
