Sa kasicama-prasicama učili smo se vrednosti novca i štednji. I danas, mnogi kod kuće imaju teglu u koju se ubaci „sića“ koja smeta u novčaniku. Međutim, više građana se javilo RTS-u i reklo da su imali problem kada su pokušali da potroše ušteđevinu iz tegle.
Kovanice su zakonsko sredstvo plaćanja, baš kao i papirni novac i bezgotovinsko plaćanje. U teoriji. U praksi se, međutim, desi da trgovac odbije da za robu ili uslugu primi šaku punu sitnog novca, piše RTS.
„U principu, imali smo par takvih prijava. Više su to bila pitanja potrošača da li trgovac ima pravo da odbije kupovinu, odnosno plaćanje u kovanicama i dali smo odgovore na to. Da li su posle, da kažem, isterivali tu pravdu do kraja ili ne, nije nam poznato“, kaže Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“.
U odgovoru Narodne banka Srbije kaže se da imaju obavezu.
“ Imajući u vidu da su banke obavezne da prime kao uplatu gotov novac bilo kog, pa i najmanjeg apoena koji je zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji, pa makar to bila i „ogromna“ količina kovanog novca, i trgovci imaju obavezu da prihvate plaćanja u kovanom novcu“, navodi Narodna banka Srbije.
Nesavesnog trgovca, građani mogu da prijave inspekciji, a Narodnoj banci da ulože prigovor.
Iz Centralne banke, ipak, apeluju na građane da ne skupljaju kovani novac već da ga, čemu je i namenjen – troše.
Pokušaj da se roba ili usluge plate velikom količinom kovanog novca može da napravi gužvu u prodavnici. Dodatni problem je što čuvanjem sitnih apoena kod kuće, na tržištu dolazi do nestašice, a njihovo kovanje košta.
“ Izrada kovanog novca je izuzetno skupa, što je prvenstveno posledica rasta berzanskih cena metala. Kod manjih apoena od 1 i 2 dinara, cene izrade premašuju nominalnu vrednost. Uprkos tome, kovanje je neminovno jer je 1 dinar osnovna novčana jedinica u Republici Srbiji“, navodi NBS.
U udruženjima potrošača kažu da to nije jedina muka i podsećaju na marketinški istaknute cene u parama ili odbijanje trgovaca da prime novčanicu, jer procenjuju da je oštećena.
„Jedini organ u Srbiji koji može da uradi takvu procenu je isključivo NBS, to ne može da radi prodavac“, kaže Dejan Gavrilović.
U Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, među ključnim pitanjima je oblast unutrašnjeg tržišta, a u okviru toga i zaštita potrošača.
„Poslednjih 15 godina dužni smo da se postepeno prilagođavamo evropskom zakonodavstvu. NJih ne zanima kako ćete vi to da postignete. Oni postavljaju direktive, reč to i znači – oni postavljaju određeni standard koji vi morate da dostignete“, kaže Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike.
Među poslednjim direktivama Evropske unije je ona koja zabranjuje takozvane ugrađene kvarove na proizvodima. Ustanovljeno je da kvarenje proizvoda odmah nakon isteka garantnog roka nije slučajno i cilj je da se toj nepoštenoj praksi stane na put.
