Najnovije Demostatovo istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da je došlo do blagog rasta broja pristalica ulaska Srbije u EU. Taj trend je ohrabrujući, ako imamo u vidu da dominantan narativ vlasti, ali i medija sa nacionalnom pokrivenošću, nije proevropski. Uzroka je više, a među njima prednjači pragmatizam i zabrinutost zbog ekonomskih posledica eventualnog odustajanja od evropskog puta.
Kada bi se danas održavao referendum o ulasku Srbije u Evropsku uniju, 33 odsto građana glasalo bi za, a isto toliko bi bilo protiv, pokazalo je najnovije Demostatovo istraživanje javnog mnjenja. Na referendum ne bi izašlo 17 odsto građana, dok isti taj procenat ispitanika ne zna ili nema odgovor na pitanje kako bi se izjasnio o ulasku naše zemlje u EU, piše Demostat.
Odnos građana Srbije prema Evropskoj uniji prolazi kroz različite faze, od nadmoćnog prihvatanja do odbijanja ulaska u zajednicu evropskih naroda.
Sada je, sudeći po Demostatovom terenskom istraživanju na reprezentativnom uzorku od čak 1.600 građana na teritoriji cele Srbije, koje je obavljeno krajem aprila i početkom maja, izjednačen broj onih koji su „za“ i onih koji su „protiv“.
Prethodno Demostatovo terensko istraživanje javnog mnjenja, koje je rađeno u decembru prošle godine na uzorku grada Beograda, pokazalo je da je za ulazak Srbije u EU bilo 30 odsto građana, a za nijansu veći broj građana, 31 odsto, bio je protiv.
Skoro 40 odsto građana tada je najavljivalo apstinenciju ili nije odgovorilo na pitanje.
Budući da je najnovije istraživanje na uzorku Srbije pokazalo izjednačen rezultat, 33 odsto za i protiv, a imajući u vidu da Beograd tradicionalno ima više proevropskih pristalica nego ostatak Srbije, možemo konstatovati da je došlo do blagog rasta onih koji se izjašnjavaju za EU, kaže istraživač Demostata Milomir Mandić.
On navodi da je procenat onih koji su za ulazak u EU u Beogradu sada i veći od 30 odsto.
Mandić ocenjuje da je blagi rast pristalica EU u Srbiji ohrabrujući, ako imamo u vidu da dominantan narativ vlasti nije proevropski.
„Isto važi i za program Medijskog javnog servisa, RTS. Kada su u pitanju ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom, za njih se može reći da im je program dominantno anti EU”, naveo je Mandić.
Kao jedan od uzroka koji je doveo do blagog porasta pristalica evropskih integracija u Srbiji vidi u strahu građana za egzistenciju i pogoršanju životnog standarda, izazvanog inflacijom, rastom troškova života, porastom rata kredita…
„Na deo građana su očito uticale i poruke koje smo slušali i od vlasti i dela opozicije šta bi u ekonomskom smislu značilo obustavljanje evropskih integracija”, smatra Mandić.
On navodi i da je na pad poverenja građana Srbije u proces pristupanja EU godinama unazad uticala i sama Evropska unija, zbog svoje konfuzne politike prema Zapadnom Balkanu, posebno pre izbijanja rata u Ukrajini.
Međutim, situacija se značajno promenila od ruske agresije na Ukrajinu.
„Poslednje ohrabrenje i pozitivan signal stigao je od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen”, ističe istraživač Demostata.
Urusla fon der Lajen je nedavno objavila novi plan od četiri tačke za približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Glavni ciljevi su približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU, produbljivanje regionalne ekonomske integracije, ubrzavanje fundamentalnih reformi i povećanje pretpristupnih fondova.
Sveobuhvatan cilj je ubrzanje puta Zapadnog Balkana ka EU, tako što će se, kako navodi predsednica EK, EU približiti regionu.
