Pubertet često počinje rano kod dece koja su gojazna. Iako u ovoj činjenici nema ništa novo, naučno objašnjenje je nedostižno. Sada, tim naučnika sa Univerziteta u Kopenhagenu nudi ono što bi moglo biti delimično objašnjenje.
Uz sve veći broj gojazne dece širom sveta, deca sve ranije ulaze u pubertet. Ovo posebno važi za devojke. Prema istraživanju, početak puberteta se dešava u proseku tri meseca ranije za devojčice u svakoj deceniji od 1977. godine.
Rani pubertet, takođe poznat kao prerani pubertet, može ostaviti decu sa psihološkim i socijalnim problemima, kao i uzrokovati da budu niža nego što bi inače bila. Studije takođe pokazuju da rani pubertet može povećati rizik od razvoja raka, dijabetesa, depresije i kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu.
Iako se spekuliše o različitim razlozima, ne postoje jasna naučna objašnjenja za rani pubertet. Ipak, veza između gojaznosti u detinjstvu i ranog puberteta odavno je očigledna. Što više telesne masti dete ima, veća je verovatnoća da će pubertet početi u ranijem dobu. Međutim, niko nije uspeo da u potpunosti objasni vezu.
Sada je tim istraživača sa Univerziteta u Kopenhagenu pronašao ono što bi moglo biti deo odgovora u takozvanom „modelnom organizmu“ koji je genetski sličan ljudima — naime, u voćnim mušicama Drosphila.
„Holesterol je mast. Dakle, ako ste gojazni, vaša telesna mast sadrži više holesterola. I ispostavilo se da je viši holesterol ključ za ranije sazrevanje u voćnoj mušici, našem modelnom organizmu. Naši rezultati pokazuju da količina holesterol u masnom tkivu i određenim ćelijama za podršku u mozgu utiče na rast voćnih mušica i kontroliše kada dostignu zrelost“, objašnjava profesorka Kim Revic, vodeći autor studije, koja je sada objavljena u časopisu Current Biologi.
„I pošto su sistemi voćnih mušica i ljudi izuzetno slični, verujemo da se isto može primeniti i na ljude – to jest, da holesterol u masnom tkivu može pomoći da se objasni veza između gojaznosti u detinjstvu i ranog puberteta.“
Profesor Revic i istraživački tim Odseka za biologiju testirali su svoju hipotezu stavljajući larve voćne mušice na masnu ishranu sa hranom prepunom holesterola. Razvoj ovih larvi je upoređen sa larvama koje nisu bile na ishrani sa visokim holesterolom.
„Uočili smo da larve na ishrani holesterola stalno rastu brže i brže ulaze u pubertet. Pokazalo se da povećanje holesterola uskladištenog u telesnim mastima voćnih mušica i ćelijama podrške u mozgu povećava oslobađanje hormona rasta koji izazivaju rastu brže. Rast i veličina su signal telu kada treba da pokrene pubertet“, kaže Kim Revic.
Profesor objašnjava da je kod voćnih mušica signal za sazrevanje kada njihova težina i količina telesne masti dostignu određenu tačku tokom razvoja:
„Na ovaj ili onaj način, životinje moraju da znaju kada su dovoljno velike da dostignu seksualnu zrelost i da budu sposobne da se razmnožavaju. Organizmi imaju kontrolnu tačku u svom razvoju koju moraju proći da bi ušli u pubertet poznatu kao ‘kritična težina’. Ova kontrolna tačka se nalazi u voćnim mušicama, a najverovatnije i kod ljudi. To znači da i larve voćne mušice i deca verovatno moraju da dostignu određenu veličinu tela i da imaju određenu količinu salo za ulazak u pubertet. Ono što smo otkrili je da je ta količina holesterola uskladištenog u telesnim mastima igra važnu ulogu u ovom procesu. Vidimo da voćne mušice imaju mehanizam koji detektuje koliko je holesterola uskladišteno u njihovoj telesnoj masti i podržava ćelije u mozgu. U određenom trenutku, sistem zatim šalje signal moždanim centrima koji pokreće sazrevanje proizvodnjom steroidnih hormona. Kod ljudi, oni odgovaraju testosteronu i estrogenu“, kaže Kim Revic.
Međutim, to takođe znači da ako se količina uskladištenog holesterola poveća, organizam zapravo ne može tačno da proceni svoju ukupnu veličinu, tako da dostigne kritičnu težinu kontrolnu tačku ranije nego što bi inače:
„Pošto deca sa prekomernom težinom imaju više telesne masti, verovatno će imati i više holesterola u ranijoj fazi svog razvoja. Dakle, ako je tačna naša pretpostavka da isti mehanizam postoji kod ljudi, to bi moglo pomoći da se objasni rani pubertet kod gojazne dece. “, kaže istraživač.
Profesor Revic se nada da će drugi istraživači pratiti ovu studiju sa modelima kod sisara i na kraju kod ljudi.
„Rani pubertet je rastući problem širom sveta. Sada kada imamo važan deo objašnjenja o tome kako su gojaznost i rani pubertet povezani, možda ćemo moći bolje da utvrdimo veliki značaj koji gojaznost ima za razvoj dece. možemo da vidimo da li se mogu pronaći novi načini za rešavanje problema. Za sada su promene načina života verovatno najbolje rešenje“, kaže Kim Revic.
Profesor Revic i njegove kolege istraživači su sada počeli da dublje sagledavaju značaj mehanizma holesterola za razvoj raka. Njihovo istraživanje takođe pokazuje da, preko istog mehanizma, holesterol može aktivirati rast ćelija koji dovodi do raka.
