Mlade bebe ispuštaju mnogo cviljenja, zvukova nalik samoglasnicima, režanja i kratkih, sličnih reči, poput „ba“ ili „aga“. Ti prethodnici govora, ili protofoni, kasnije se zamenjuju ranim rečima i, na kraju, celim frazama i rečenicama. Dok su neka odojčad po prirodi pričljivija od drugih, nova studija objavljena u iScienceu 31. maja potvrđuje da postoje razlike između muškaraca i žena u broju tih zvukova.
Uopšteno govoreći, otkrili su da muška beba brbljaju više od ženskih beba u prvoj godini. Iako istraživanje potvrđuje ranije nalaze iz mnogo manje studije istog tima, oni su i dalje iznenađeni. To je zato što postoji uobičajeno i dugotrajno verovanje da žene imaju pouzdanu prednost u odnosu na muškarce u jeziku. Oni takođe imaju zanimljive implikacije na evolucione osnove jezika, kažu istraživači.
„Vjeruje se da žene imaju malu, ali uočljivu prednost u jeziku u odnosu na muškarce“, kaže D. Kimbrough Oller sa Univerziteta Memphis, Tennessee. „Ali u prvoj godini, pokazalo se da muškarci proizvode više vokalizacije nalik govoru od ženki.
Međutim, očigledna rana prednost muške bebe u razvoju jezika ne traje. „Dok su dečaci pokazivali veće stope vokalizacije u prvoj godini, devojčice su sustigle i pretekle dečake do kraja druge godine“, kaže Oler.
Oller i kolege uopšte nisu hteli da gledaju na polnu razliku. Njihov primarni interes je poreklo jezika u detinjstvu. Da su morali da nagađaju, predvideli bi da bi ženske bebe mogle da ispuštaju više zvukova od muškaraca. Ali isti rezultat su dobili u ranijem radu objavljenom u Current Biologi 2020.
U novoj studiji, pogledali su da li mogu da razaznaju isti obrazac u mnogo većoj studiji. Oler kaže da je veličina uzorka u pitanju „ogromna“, uključujući više od 450.000 sati celodnevnih snimaka 5.899 beba, koristeći uređaj veličine iPod-a. Ti snimci su automatski analizirani da bi se prebrojali izgovori beba i odraslih tokom prve dve godine života.
„Ovo je najveći uzorak za bilo koju studiju koja je ikada sprovedena o razvoju jezika, koliko znamo“, kaže Oller.
Sve u svemu, podaci su pokazali da su muška beba izgovorila 10% više izgovora u prvoj godini u poređenju sa ženskim. U drugoj godini, razlika je promenila pravac, pri čemu su ženske bebe ispuštale oko 7% više zvukova od muškaraca. Te razlike su uočene iako je broj reči koje su izgovorili odrasli koji brinu o toj novorođenčadi bio veći za žensku bebu u obe godine u odnosu na muškarce.
Istraživači kažu da je moguće da su muška beba rano glasnija samo zato što su generalno aktivnija. Ali čini se da podaci ne podržavaju to s obzirom na to da povećane vokalizacije kod muške bebe nestaju do 16 meseci, dok njihov veći nivo fizičke aktivnosti ne. Ali nalazi bi se mogli uklopiti sa evolucionom teorijom da bebe ispuštaju toliko zvukova rano da izraze svoje zdravlje i poboljšaju svoje šanse za preživljavanje, sugeriše Oller.
Zašto bi onda muška beba bila glasnija od žena u prvoj godini, a ne kasnije? „Mislimo da bi to moglo biti zato što su dečaci podložniji umiranju u prvoj godini nego devojčice, a s obzirom na to da se toliki broj muških smrtnih slučajeva dogodi u prvoj godini, dečaci su možda bili pod posebno velikim pritiskom selekcije da proizvedu signale o vokalnim sposobnostima“, Oler kaže. Do druge godine života, kako stope smrtnosti dramatično opadaju, dodao je, „pritisak na specijalnu signalizaciju fitnesa je manji i za dečake i za devojčice“.
Prema istraživačima, potrebno je više studija da bi se razumelo kako negovatelji reaguju na zvukove bebe.
„Očekujemo da će negovatelji pokazati uočljive reakcije interesovanja i da budu očarani zvucima nalik govoru, pokazateljima da signalizacija fitnesa od strane bebe izaziva stvarna osećanja naklonosti i spremnosti da ulažu u dobrobit beba koje posebno efikasno vokalizuju, “, kaže Oler. „Pitamo se kako će negovatelji reagovati na zvukove dečaka i devojčica nalik govoru. Ali možda će im se morati reći koja su beba, jer ne znamo čak ni da li se pol može razaznati samo u vokalizaciji.“
