U svetu trenutno ima 8 miliona pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
Grupa profesora Pera Sarisa je 2021. objavila rezultate koji pokazuju da bakterije iz roda bakterija Desulfovibrio koreliraju sa Parkinsonovom bolešću i da njihov veći broj takođe korelira sa ozbiljnošću simptoma bolesti. Replicirajući istu studiju, kineski istraživači su došli do istog zaključka.
„Naši nalazi su značajni, jer je uzrok Parkinsonove bolesti ostao nepoznat uprkos pokušajima da se identifikuje tokom poslednja dva veka. Nalazi ukazuju na to da će specifični sojevi bakterija Desulfovibrio verovatno izazvati Parkinsonovu bolest. Bolest je prvenstveno uzrokovana faktorima životne sredine. , odnosno izloženost životne sredine bakterijskim sojevima Desulfovibrio koji izazivaju Parkinsonovu bolest. Samo mali udeo, ili otprilike 10%, Parkinsonove bolesti je uzrokovan pojedinačnim genima“, kaže profesor Per Saris sa Univerziteta u Helsinkiju.
Cilj istraživačke grupe profesora Sarisa bio je da eksperimentalno istraži da li sojevi Desulfovibrio pronađeni kod pacijenata mogu dovesti do napredovanja ka Parkinsonovoj bolesti.
Glavni nalaz najnovije studije grupe, objavljene 1. maja u Frontiers in Cellular and Infection Microbiologi, je da ovi sojevi kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću izazivaju agregaciju proteina α-sinukleina na statistički značajnom nivou u modelnom organizmu za Parkinsonovu bolest. . Kao model organizma korišćen je crv Caenorhabditis elegans.
Studija je takođe otkrila da sojevi Desulfovibrio izolovani od zdravih osoba ne izazivaju agregaciju α-sinukleina u istom stepenu. Nasuprot tome, agregati izazvani sojevima Desulfovibrio kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću takođe su bili veći.
„Naši nalazi omogućavaju skrining na nosioce ovih štetnih Desulfovibrio bakterija. Shodno tome, oni mogu biti ciljani merama za uklanjanje ovih sojeva iz creva, potencijalno ublažavajući i usporavajući simptome pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Jednom kada se Desulfovibrio bakterije eliminisani iz creva, agregati α-sinukleina se više ne formiraju u crevnim ćelijama, iz kojih putuju ka mozgu preko vagusnog nerva poput prionskih proteina“, kaže Saris.
