Komandanti vazduhoplovnih snaga iz Švedske, Norveške, Finske i Danske saopštili su u petak da su potpisali pismo o namerama za stvaranje jedinstvene nordijske protivvazdušne odbrane koja ima za cilj da se suprotstavi rastućoj pretnji iz Rusije.
Namera je da se može zajednički delovati na osnovu već poznatih načina delovanja u okviru NATO-a, navodi se u saopštenju oružanih snaga četiri zemlje.
Pokret ka integraciji vazdušnih snaga pokrenut je invazijom Rusije na Ukrajinu u februaru prošle godine, rekao je za Rojters komandant danskih vazduhoplovnih snaga general-major Jan Dam.
„Naša kombinovana flota se može uporediti sa velikom evropskom zemljom“, rekao je Dam.
Norveška ima 57 borbenih aviona F-16 i 37 borbenih aviona F-35 od kojih je naručeno još 15. Finska ima naručena 62 aviona F/A-18 Hornet i 64 F-35, dok Danska ima 58 F-16 i 27 F-35 narudžbina. Švedska ima više od 90 Gripens aviona.
Bilo je nejasno koliko je tih aviona bilo operativno.
Potpisivanju u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj prošle nedelje prisustvovao je šef vazdušne komande NATO-a general Džejms Heker, koji takođe nadgleda avijaciju SAD u regionu.
Švedska i Finska su prošle godine podnele zahtev za pridruživanje transatlantskom vojnom savezu. Ali proces je zaustavila Turska, koja zajedno sa Mađarskom tek treba da ratifikuje članstvo.
Komandanti nordijskih vazduhoplovnih snaga prvo su razgovarali o bližoj saradnji na sastanku u novembru u Švedskoj.
„Želeli bismo da vidimo da li možemo više da integrišemo naš nadzor vazdušnog prostora, kako bismo mogli da koristimo radarske podatke iz sistema nadzora jednih drugih i da ih koristimo kolektivno“, rekao je Dam. „Mi to danas ne radimo.“
