Kako se zagađenje vazduha u Stokholmu smanjilo, kapacitet pluća dece i adolescenata se poboljšao, prema novoj studiji objavljenoj u European Respiratori Journal. Istraživači sa Instituta Karolinska smatraju rezultate važnim, jer zdravlje pluća mladih u velikoj meri utiče na rizik od razvoja hroničnih plućnih bolesti kasnije u životu.
„Srećom, videli smo smanjenje zagađivača vazduha, a samim tim i povećanje kvaliteta vazduha u Stokholmu u poslednjih 20 godina“, kaže poslednji autor studije Erik Melen, pedijatar i profesor na Odeljenju za klinička istraživanja i obrazovanje Instituta Karolinska. . „Zbog toga smo takođe želeli da ispitamo da li su se pluća dece takođe poboljšala tokom ovog perioda.
Štetni uticaji zagađivača u vazduhu na zdravlje pluća dece su dobro dokumentovani. Međutim, prema istraživačima, manje je proučavano kako promene kvaliteta vazduha mogu uticati na razvoj pluća kod dece i adolescenata.
Studija je koristila kohortu iz projekta BAMSE, u kojoj su istraživači pratili oko 4.000 pojedinaca rođenih između 1994. i 1996. Deca su dobila upitnik na koje treba odgovoriti i spirometrijske preglede za testiranje njihove plućne funkcije u dobi od 8, 16 i 24 godine. .
Istraživači su procenili koncentracije zagađivača u vazduhu, uglavnom iz saobraćaja, na mestima gde su učesnici živeli od rođenja do ranog odraslog doba.
Generalno, zagađenje vazduha je bilo oko 40% manje u Stokholmu između 2016. i 2019. nego što je bilo između 2002. i 2004. Na nekim lokacijama, kao što je Hornsgatan na Sodermalmu, smanjeno je za 60%; kod drugih nije bilo značajne razlike u kvalitetu vazduha.
„Kada uporedimo pojedince koji žive u oblastima u kojima se kvalitet vazduha poboljšao i onima u kojima nije, otkrivamo da se funkcija pluća poboljšala za nekoliko procenata kod učesnika u mlađoj starosnoj grupi“, kaže se u prvoj studiji. autor Zhebin Iu, postdoc istraživač na Institutu za medicinu životne sredine, Karolinska Institutet. „Ali iznad svega, mogli smo da vidimo 20% manji rizik od značajnog oštećenja funkcije pluća.“ Kako se zagađenje vazduha u Stokholmu smanjilo, tako se poboljšao i kapacitet pluća dece i adolescenata, izvještava nova studija objavljena u European Respiratori Journal. Istraživači sa Instituta Karolinska smatraju rezultate važnim, jer zdravlje pluća mladih u velikoj meri utiče na rizik od razvoja hroničnih plućnih bolesti kasnije u životu. Kredit: Karolinska institut
Istraživači zaključuju da je niža izloženost zagađivačima u vazduhu, čak i na relativno niskim nivoima, povezana sa poboljšanjima u razvoju funkcije pluća od detinjstva do ranog odraslog doba.
Rezultati su važni, kaže profesor Melen, jer je optimalan razvoj pluća tokom detinjstva moćna determinanta dobrog zdravlja u odraslom dobu.
„To je na kraju od velike važnosti jer funkcija pluća koju deca i adolescenti razvijaju dok odrastaju opstaje u odraslom dobu“, objašnjava on. „Ako imate smanjenu funkciju pluća kao odrasla osoba, imate veći rizik od hroničnih plućnih bolesti poput HOBP, kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti. Dakle, poboljšanjem kvaliteta vazduha, smanjujemo verovatnoću da deca kasnije u životu razviju hronične bolesti.“
Prethodne studije iz projekta BAMSE pokazale su da se rast plućne funkcije može poboljšati i pogoršati tokom vremena, a ovi novi rezultati pokazuju da zagađenje vazduha može igrati važnu ulogu u tome.
„Zagađivači u vazduhu koji su po prirodi postojani predstavljaju veliku zabrinutost i naša studija jasno pokazuje da su se napori za poboljšanje kvaliteta vazduha isplatili, uz kvantifikovana poboljšanja zdravlja dece i adolescenata“, kaže profesor Melen.
Sledeći korak je ispitivanje potencijalnih prednosti čistijeg vazduha za bolesti pluća kao što su astma, bronhitis i prodromalna HOBP i za kardiometaboličke bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2.
