VAŠINGTON – Izgledi za globalnu ekonomiju postaju blago svetliji kako Kina ublažava svoju politiku nulte COVID-19, a svet pokazuje iznenađujuću otpornost pred visokom inflacijom, povišenim kamatnim stopama i tekućim ratom Rusije protiv Ukrajine, preneo je AP.
To je stav Međunarodnog monetarnog fonda, koji sada očekuje da će svetska ekonomija ove godine porasti za 2,9 odsto. Ta prognoza je bolja od ekspanzije od 2,7 odsto za 2023. koju je MMF predvideo u oktobru, iako je manji od procenjenog rasta od 3,4 odsto u 2022.
MMF, kreditna organizacija sa 190 zemalja, predviđa ublažavanje inflacije ove godine, kao rezultat agresivnog povećanja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi i drugih velikih centralnih banaka. Očekuje se da će ta povećanja stopa usporiti potražnju potrošača koja je podigla cene. Globalno gledano, MMF očekuje da će potrošačka inflacija pasti sa 8,8% prošle godine na 6,6% u 2023. i 4,3% u 2024. godini.
„Globalni uslovi su se poboljšali kako su inflatorni pritisci počeli da jenjavaju“, rekao je glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinčas na konferenciji za novinare u Singapuru. „Put nazad ka potpunom oporavku sa održivim rastom, stabilnim cenama i napretkom za sve je tek počeo.
Veliki faktor u nadogradnji na globalni rast bila je odluka Kine krajem prošle godine da ukine antivirusne kontrole koje su milione ljudi držale kod kuće. MMF je rekao da je „nedavno ponovno otvaranje Kine utrlo put za oporavak koji je brži nego što se očekivalo“.
MMF sada očekuje da će kineska ekonomija — druga po veličini na svetu, posle Sjedinjenih Država — ove godine porasti za 5,2 odsto, u odnosu na oktobarsku prognozu od 4,4 odsto. Ekonomija Pekinga ostvarila je rast od samo 3% 2022. godine – prve godine u više od 40 godina, primetio je MMF, da se Kina širila sporije od sveta u celini. Ali očekuje se da će kraj ograničenja virusa oživeti aktivnost 2023.
Zajedno, Kina i Indija bi trebalo da čine polovinu ovogodišnjeg globalnog rasta, dok Sjedinjene Države i Evropa doprinose 10 odsto, navodi Gourinchas.
„Ponovno otvaranje Kine je svakako povoljan faktor koji će dovesti do veće aktivnosti“, rekao je Gourinchas. „Ali ovo je u kontekstu u kojem se sama globalna ekonomija usporava.
Izgledi MMF-a za rast u 2023. poboljšani su za Sjedinjene Države (prognoza rasta od 1,4%), kao i za 19 zemalja koje dele evro (0,7%). Evropa, iako pati od nestašice energije i viših cena usled ruske invazije na Ukrajinu, pokazala se „otpornijom nego što se očekivalo“, saopštio je MMF. Evropska ekonomija je imala koristi od zime toplije nego što se očekivalo, koja je smanjila potražnju za prirodnim gasom,
Ruska ekonomija, pogođena sankcijama nakon invazije na Ukrajinu, takođe se pokazala čvršćom nego što se očekivalo: prognoza MMF-a predviđa da će Rusija ove godine zabeležiti rast od 0,3 odsto. To bi označilo poboljšanje u odnosu na smanjenje od 2,2% u 2022. I to je znatno iznad kontrakcije od 2,3% za 2023. koju je MMF prognozirao za Rusiju u oktobru.
Ujedinjeno Kraljevstvo je upečatljiv izuzetak od svetlijih izgleda MMF-a za 2023. Ono je prognoziralo da će se njena ekonomija smanjiti za 0,6% u 2023; u oktobru, MMF je očekivao rast od 0,3%. Više kamatne stope i stroži državni budžeti pritiskaju britansku ekonomiju.
„Ove brojke potvrđuju da nismo imuni na pritiske koji pogađaju skoro sve napredne ekonomije“, rekao je kancelar Džeremi Hant u odgovoru na prognozu MMF-a. „Kratkoročni izazovi ne bi trebalo da zamagljuju naše dugoročne izglede — Velika Britanija je nadmašila mnoge prognoze prošle godine, a ako se držimo našeg plana da prepolovimo inflaciju, predviđa se da će Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje rasti brže od Nemačke i Japana u narednim godinama. ”
MMF je primetio da se svetska ekonomija i dalje suočava sa ozbiljnim rizicima. Oni uključuju mogućnost da će rat Rusije protiv Ukrajine eskalirati, da će Kina pretrpjeti nagli porast slučajeva COVID-a i da će visoke kamate izazvati finansijsku krizu u zemljama opterećenim dugovima.
Upitan o uticaju napora SAD da ograniče kineski pristup naprednoj tehnologiji procesorskih čipova zbog bezbednosnih zabrinutosti, Gurinčas je upozorio da bi ograničavanje trgovine poluprovodnicima i pritisak vlade da povuku industriju unutar svojih granica i ograniči oslanjanje na strane partnere „potencijalno mogli biti štetno za globalnu ekonomiju“.
„Diverzifikacija lanaca snabdevanja je mnogo važnija u pokušajima da se poboljša otpornost, unapredi rast, poboljša životni standard, umesto da se krene ka ponovnom kupovini ili ‘prijateljima’,“ rekao je Gurinčas.
Globalni izgledi su obavijeni neizvesnošću otkako je pandemija koronavirusa udarila početkom 2020. Prognostičari su više puta bili zbunjeni događajima: Teška, ali kratka recesija početkom 2020; očekivano snažan oporavak pokrenut ogromnom državnom stimulativnom pomoći; zatim porast inflacije, pogoršan kada je ruska invazija na Ukrajinu pre skoro godinu dana poremetila svetsku trgovinu energentima i hranom.
Pre tri nedelje, sestrinska agencija MMF-a, Svetska banka, objavila je lošiju prognozu za globalnu ekonomiju. Svetska banka je smanjila svoju prognozu međunarodnog rasta ove godine za skoro polovinu — na 1,7 odsto — i upozorila da će se globalna ekonomija „opasno približiti“ recesiji.
