Donald Tramp je održao obećanje.
I pored neuspeha njegovih štićenika na „izborima na sredini mandata” i gubitku liderstva među američkim konzervativcima, bivši predsednik SAD najavio je nameru da se kandiduje za predsednika 2024. godine.
O tome zašto se Donald Tramp odlučio na ovaj korak, uprkos krajnje neuspešnoj informacionoj pozadini, šta mu može pomoći da pobedi i da li ovako rano objavljivanje predsedničkih planova neće biti lažni početak, pročitajte u članku direktora Centra za Međunarodne studije, Volodimir Dubovik, Treći put u Belu kuću: kakve su šanse Donalda Trampa da ponovo postane predsednik.
Ambicije bivšeg predsednika Trampa nikome nisu tajna. Nikada nije krio želju da se vrati u Belu kuću.
U tu svrhu Tramp je pokrenuo čitav pokret nepokolebljivih pristalica, njegovo izborno jezgro je veoma etablirano, njemu lojalno.
On zadržava značajan uticaj na Republikansku stranku. Poslednji izbori su pokazali da je ovaj uticaj ograničen, ali i dalje postoji na određenom nivou.
Tramp ima ogromna finansijska sredstva za nastavak političke borbe i svakako može da doprinese ovom resursu. On je i dalje najbolji prikupljač sredstava među republikancima, barem za sada.
Za sada je reč o Trampu i njegovoj pratnji koji pokušavaju da ponovo kreiraju izbore 2016. koji su mu doneli neočekivan uspeh. Stoga će se verovatno ponovo kladiti na borbu protiv sistema, elita, duboke države.
Pošto problemi sa životnim standardom mnogih Amerikanaca ostaju (a možda su se pogoršali u vreme kovida i trenutne inflacije), on želi ponovo da sve okrivi establišment i da se predstavi kao spasilac, borac protiv sistema. i neko ko se bori za običan narod.
Donald Tramp je rizikovao da objavi svoju kandidaturu uz veoma nepovoljnu informativnu pozadinu nakon međuizbora – kandidati koje je podržao pokazali su se prilično neuspešno.
Sa takvim rasporedom, neki savetnici su čak pokušali da ubede Trampa da odloži svoju najavu puta u Belu kuću.
Ali to bi moglo izgledati kao njegovo priznanje slabosti, priznanje poraza. Zbog toga je bivši predsednik odlučio da ne menja svoje planove i da se oglasi 15. novembra, kako je najavljeno.
Posle izbora na sredini mandata postalo je jasno da Tramp više nije toliko uticajan „kraljevac“ kako se ranije verovalo.
Tako da ćemo u bliskoj budućnosti videti ko će se od republikanaca usuditi da izazove Trampa. Posle neuspešnih dopunskih izbora, možda ih bude više, ponašaće se smelije.
Pretrampov establišment stranke, koji je pokušao da ga blokira još 2016. godine, oslabljen je tokom njegovog predsedničkog mandata, ali je opstao. Danas ponovo razmišljaju o optimalnoj strategiji za obuzdavanje Trampa.
Mič Mekonel, republikanski lider u Senatu, ovde igra važnu ulogu. Bivši članovi njegove administracije, poput bivšeg potpredsednika Majkla Pensa ili bivšeg državnog sekretara Majka Pompea, takođe će doprineti.
Kritike onih koji su bili bliski Trampu trebalo bi da deluju na deo biračkog tela.
Što se tiče potencijalnih protivnika, svuda se proziva jedno ime. Ovo je guverner Floride Ron DeSantis. Ranije je imao političke ambicije izvan Floride, a njegov odnos sa Trampom bio je nestalan.
Sada sve ovo prelazi u fazu otvorene političke borbe.
Uskoro ćemo videti konture političkih koalicija unutar Republikanske partije.
Može li se Tramp oporaviti od neuspešnih izbora na sredini mandata? Da li će Desantis uspeti da razvije uspeh, da preuzme inicijativu?
Ako postane jasno da Tramp slabi, „ispuhuje“, onda će vakuum popuniti drugi. I ovo polje neće biti ograničeno na Desantis.
Do predsedničkih izbora 2024. je još dosta vremena, tako da se stvari još mogu promeniti.
Za Ukrajinu, Tramp i njegove pristalice ostaju problem. Od njegove pozicije 2016, do ucena Kijeva 2019, i do izjava bivšeg predsednika i njegovih pristalica poslednjih meseci, sve to tera Ukrajince da se situaciono nadaju da Tramp neće moći da se vrati na vlast.
Štaviše, postoji nada da frakcija u Kongresu orijentisana na njega neće moći da blokira pomoć Ukrajini u bliskoj budućnosti, čak ni pre izbora 2024. godine.
