U otkriću koje bi moglo da ubrza lečenje pacijenata sa multiplom sklerozom (MS), naučnici sa Univerziteta u San Francisku otkrili su preteču u krvi nekih ljudi koji su kasnije razvili bolest.
U otprilike 1 od 10 slučajeva MS, telo počinje da proizvodi karakterističan skup antitela protiv sopstvenih proteina godinama pre nego što se simptomi pojave. Čini se da se ova autoantitela vezuju i za ljudske ćelije i za uobičajene patogene, što verovatno objašnjava imunološke napade na mozak i kičmenu moždinu koji su obeležje MS.
Nalazi su objavljeni u časopisu Prirodna medicina 19. aprila.
MS može dovesti do razarajućeg gubitka motoričke kontrole, iako novi tretmani mogu usporiti napredak bolesti i, na primer, sačuvati sposobnost pacijenta da hoda. Naučnici se nadaju da će autoantitela koja su otkrili jednog dana biti otkrivena jednostavnim testom krvi, što će pacijentima dati prednost pri liječenju.
„Tokom poslednjih nekoliko decenija, došlo je do pomaka na terenu da se MS leči ranije i agresivnije sa novijim, snažnijim terapijama“, rekao je neurolog UCSF-a Michael Vilson, MD, stariji autor rada. „Ovakav dijagnostički rezultat čini takvu ranu intervenciju vjerovatnijom, dajući pacijentima nadu u bolji život.
Veruje se da su autoimune bolesti poput MS-a delom rezultat retkih imunih reakcija do uobičajenih infekcija.
Godine 2014. Vilson je udružio snage sa Joeom DeRisijem, doktorom nauka, predsednikom Chan Zuckerberg Biohub SF i starijim autorom rada, kako bi razvio bolje alate za razotkrivanje krivaca iza autoimunih bolesti. Uzeli su tehniku u kojoj su virusi konstruisani da prikazuju delove proteina kao što su zastavice na svojoj površini, nazvanu sekvenciranje imunoprecipitacije fagnog prikaza (PhIP-Sek), i dalje je optimizovali za skrining ljudske krvi na autoantitela.
PhIP-Sek detektuje autoantitela protiv više od 10.000 humanih proteina, što je dovoljno za istraživanje skoro svake autoimune bolesti. U 2019. su ga uspešno koristili da otkriju retku autoimunu bolest koja je izgleda nastala od raka testisa.
MS pogađa više od 900.000 ljudi u SAD. Njegovi rani simptomi, poput vrtoglavice, grčeva i umora, mogu ličiti na druga stanja, a dijagnoza zahteva pažljivu analizu MR skeniranja mozga.
Sistem displeja faga, smatrali su naučnici, mogao bi otkriti autoantitela iza imunoloških napada MS i stvoriti nove mogućnosti za razumevanje i lečenje bolesti.
Projekat su predvodili prvi koautori Colin Zamecnik, Ph.D., postdoktorski istraživač u DeRisijevim i Vilsonovim laboratorijama; i Gavin Sova, MD, MS, bivši student medicine UCSF-a, a sada specijalizant interne medicine na Univerzitetu Northvestern.
Udružili su se sa Mitch Vallinom, MD, MPH, sa Univerziteta Merilend i starijim autorom rada, kako bi tražili autoantitela u krvi ljudi sa MS. Ovi uzorci su dobijeni iz skladišta seruma Ministarstva odbrane SAD, gde se čuva krv uzeta od pripadnika oružanih snaga kada se prijave za pridruživanje vojsci.
Grupa je analizirala krv od 250 pacijenata sa MS prikupljenim nakon njihove dijagnoze, plus uzorke uzetih pet ili više godina ranije kada su se pridružili vojsci. Istraživači su takođe pogledali uporedive uzorke krvi od 250 zdravih veterana.
Između velikog broja subjekata i vremena pre i posle uzorka, to je bila „fenomenalna grupa pojedinaca koje je trebalo pogledati da bi se videlo kako se ova vrsta autoimunosti razvija tokom kliničkog početka ove bolesti“, rekao je Zamečnik. .
Koristeći samo hiljaditi deo mililitra krvi iz svake vremenske tačke, naučnici su mislili da će videti skok autoantitela kada se pojave prvi simptomi MS.
Umesto toga, otkrili su da je 10% pacijenata sa MS imalo zapanjujuće obilje autoantitela godinama pre njihove dijagnoze.
Desetak autoantitela su se zalepila za hemijski obrazac koji je ličio na onaj koji se nalazi u uobičajenim virusima, uključujući Epstein-Barr virus (EBV), koji inficira više od 85% svih ljudi, ali je u prethodnim studijama označeno kao uzrok za GOSPOĐA.
Godinama pre dijagnoze, ova podskupina pacijenata sa MS je imala druge znake imunološkog rata u mozgu. Ahmed Abdelhak, MD, koautor rada i postdoktorski istraživač u UCSF laboratoriji Ari Green, MD, otkrio je da pacijenti sa ovim autoantitelima imaju povišene nivoe svetlosti neurofilamenta (Nfl), proteina koji se oslobađa kada se neuroni razgrađuju .
Možda je, spekulisali su istraživači, imuni sistem pogrešno smatrao prijateljske ljudske proteine za nekog virusnog neprijatelja, što je dovelo do doživotnog MS.
„Kada analiziramo zdrave ljude koristeći našu tehnologiju, svako izgleda jedinstveno, sa sopstvenim otiskom imunološkog iskustva, kao pahulja“, rekao je DeRisi. „Kada imunološki potpis osobe izgleda kao neko drugi, a prestanu da izgledaju kao pahulje, počinjemo da sumnjamo da nešto nije u redu, i to je ono što smo pronašli kod ovih pacijenata sa MS.
Da bi potvrdili svoje nalaze, tim je analizirao uzorke krvi pacijenata u studiji UCSF ORIGINS. Svi ovi pacijenti su imali neurološke simptome i mnogima, ali ne svima, je dijagnostikovana MS.
Još jednom, 10% pacijenata u studiji ORIGINS kojima je dijagnostikovan MS imalo je isti obrazac autoantitela. Obrazac je 100% predviđao dijagnozu MS. I u grupi Ministarstva odbrane iu grupi ORIGINS, svaki pacijent sa ovim uzorkom autoantitela imao je MS.
„Dijagnoza nije uvek jednostavna za MS, jer nismo imali biomarkere specifične za bolest“, rekao je Vilson. „Uzbuđeni smo što imamo bilo šta što može dati veću dijagnostičku sigurnost ranije, da imamo konkretnu diskusiju o tome da li da započnemo lečenje za svakog pacijenta.“
Ostaju mnoga pitanja o MS, u rasponu od toga šta podstiče imuni odgovor kod nekih pacijenata sa MS do toga kako se bolest razvija kod ostalih 90% pacijenata. Ali istraživači veruju da sada imaju definitivan znak da se MS priprema.
„Zamislite da bismo mogli da dijagnostikujemo MS pre nego što neki pacijenti stignu na kliniku“, rekao je Stephen Hauser, MD, direktor UCSF Veill instituta za neuronauke i viši autor rada. „To povećava naše šanse da pređemo sa suzbijanja na lečenje.“
