Majke u Danskoj imaju 24% veći rizik od nedovoljno vežbanja u poređenju sa ženama u istoj starosnoj grupi koje nisu rađale.
Ovo pokazuje nova studija sa Univerziteta Arhus, koja, prema istraživaču, baca svetlo na zanemareni zdravstveni izazov. Nalazi su objavljeni u časopisu Javno zdravlje.
Svrha studije je bila da se mapira procenat majki koje ne ispunjavaju preporuke za fizičku aktivnost koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) – naime, koliko njih ne vežba dovoljno.
A razlozi za značajnu razliku mogu biti mnogi, kaže dr Solvej Videbek Bueno. student Departmana za javno zdravlje i glavni autor studije.
„Trudnoća i porođaj su za većinu velika promena za telo. Mnogim majkama je teško da shvate kako i šta mogu da urade u pogledu fizičke aktivnosti u svom ‘novom telu’ nakon porođaja. Ostale barijere, kao što znamo iz literature, može biti nedostatak vremena i sna, što uz dojenje i logističke izazove može dovesti do toga da se fizička aktivnost izgubi prioritet“, kaže ona.
„S druge strane, takođe znamo da su nove majke u životnom periodu koji menja život, što može pozitivno uticati na njihovu motivaciju u odnosu na promene ponašanja.
Istraživači su u studiji analizirali podatke od 27.668 žena između 16 i 40 godina, što takođe otkriva da se većina žena koje su rodile prvenstveno bave laganim vežbama kao što su hodanje ili vožnja bicikla u slobodno vreme, a samo nekoliko njih učestvuje u više zahtevne fizičke aktivnosti.
Prema Solvej Videbӕk Bueno, studija otkriva potrebu da se fokusira na žene koje su rodile kao posebnu grupu koja bi mogla imati koristi od mera koje su posebno usmerene na njih da povećaju nivo fizičke aktivnosti.
„Svake godine oko 60.000 žena se porodi u Danskoj, i stoga je to veoma velika grupa stanovništva koja je u povećanom riziku da ne ispoštuje međunarodne preporuke, i ne samo da je narušeno zdravlje majki, već nekoliko studija sugeriše da deca fizički aktivnih majki su i same aktivnije“, kaže ona.
„Zbog toga smatram da je važno da se fokusiramo na majke kao posebnu ciljnu grupu za buduće napore da promovišemo fizičku aktivnost u populaciji. Napori koji doprinose širenju znanja i mogućnosti da majke lako i praktično povećaju intenzitet svoje fizičke aktivnosti. u njihovom svakodnevnom životu“.
Poslednjih godina sve je veći fokus na važnosti fizičke aktivnosti za fizičko i mentalno zdravlje.
SZO je uspostavila međunarodne smernice koje preporučuju odraslima da se bave najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno.
Prethodna istraživanja su pokazala da mnoge, posebno žene u reproduktivnom dobu, ne ispunjavaju ove preporuke. Ali značajna razlika između žena koje su rodile i onih koje nisu rodile otvara diskusiju o tome kako društvo može najbolje podržati majke u održavanju zdravog i aktivnog načina života, smatra Solvej Videbӕk Bueno.
Prethodna studija je pokazala da majke u Danskoj doživljavaju nedostatak saveta zdravstvenih radnika o fizičkoj aktivnosti nakon porođaja.
I to bi bilo dobro mesto za početak, smatra istraživač.
„U Danskoj imamo nacionalni sistem porodiljske nege gde se svim ženama nudi bliski kontakt zdravstvenih radnika sa babicama, lekarima opšte prakse i medicinskim sestrama javnog zdravlja tokom trudnoće, porođaja i posle porođaja. Ali kako sada stoji, nije odlučeno koji treba da informiše i savetuje o fizičkoj aktivnosti nakon porođaja“, kaže ona.
Ko tačno i kada majkama treba optimalno da ponudi savete o fizičkoj aktivnosti nakon porođaja, istraživaće istraživači u predstojećoj studiji kako bi postali mudriji u pogledu potencijalno predstojećih napora za nove majke.
