Usvajanje zdravog načina života snažno je povezano sa manjim rizikom od sindroma iritabilnog creva (IBS), otkriva novo istraživanje objavljeno na internetu u časopisu Gut.
Od pet velikih zdravih ponašanja, nepušenje, visok nivo snažne fizičke aktivnosti i dovoljno sna bili su nezavisno povezani sa održavanjem stanja na odstojanju.
Smatra se da IBS, karakteriše bol u stomaku, nadimanje i abnormalne navike creva, pogađa do 1 od 10 ljudi širom sveta. Šta tačno uzrokuje IBS nije u potpunosti shvaćeno, ali poremećeno funkcionisanje osovine creva i mozga ima ključnu ulogu u simptomima, objašnjavaju istraživači.
Prethodno objavljeno istraživanje povezalo je pojedinačne faktore životnog stila sa povećanim rizikom od IBS-a, a istraživači su želeli da saznaju da li kombinacija ovih faktora može da spreči ovo stanje.
Stoga su pogledali pet velikih zdravih ponašanja – nikad ne pušiti; najmanje sedam sati sna svake noći; visok nivo snažne fizičke aktivnosti svake nedelje; visokokvalitetna uravnotežena ishrana svaki dan; i umereni unos alkohola —među sredovečnim učesnicima (prosečne starosti 55 godina) u UK Biobank.
Konačna analiza je uključila 64.286 ljudi, od kojih su nešto više od polovine (55%) bile žene i koje su popunile najmanje dva upitnika za sećanje na ishranu u trajanju od 24 sata.
Tokom prosečnog perioda praćenja od nešto više od 12,5 godina, zabeležen je 961 (1,5%) slučaj IBS-a.
Od ukupnog uzorka, 7.604 (12%) je reklo da se nije ponašalo nijedno od pet ponašanja zdravog načina života, dok je 20.662 (32%) izjavilo jedno; 21.901 (34%) prijavilo je dva; a 14.101 (22%) prijavilo je tri do pet ponašanja na početku perioda praćenja.
Nakon što se uzmu u obzir potencijalno uticajni faktori, što je veći broj zdravih ponašanja, manji je rizik od IBS-a.
Jedno ponašanje je bilo povezano sa 21% manjim rizikom, dok su dva bila povezana sa 36% manjim rizikom; a tri do pet su bile povezane sa 42% manjim rizikom.
Iako su manje veličine nego kada su kombinovane, tri zdrava ponašanja su nezavisno povezana sa manjim rizikom od IBS-a: nikada ne pušim (14% manje); visok nivo fizičke aktivnosti (17% niži); i dobar san (27% manje).
Dalja dubinska analiza je pokazala da su ova udruženja bila nezavisna od starosti, pola, statusa zaposlenja, stambenog područja, infekcije creva, porodične istorije IBS-a ili drugih životnih izbora.
Ovo je opservaciona studija, i kao takva, ne može da utvrdi uzrok, uz to se oslanjala na samoprocenu, koja možda nije uvek tačna i kod starijih ljudi, pa možda nije primenljiva na mlađe starosne grupe. Niti je bilo moguće uzeti u obzir bilo kakve promene u načinu života tokom vremena tokom perioda praćenja.
Ipak, istraživači ističu: „Iako se modifikacija životnog stila preporučuje kao sredstvo za upravljanje simptomima IBS-a, njegovoj potencijalnoj ulozi u sprečavanju pojave stanja nije posvećena dužna pažnja.“
I zaključuju: „IBS ima složenu etiologiju, uključujući biološke, genetske, psihosocijalne i faktore životne sredine. Naši nalazi podvlače vrednost modifikacije životnog stila u primarnoj prevenciji IBS-a i sugerišu da izbor zdravog načina života može značajno da umanji efekte etioloških faktora na incidenca IBS-a.“
