Više od 40 ljudi koji pate od paralize od vrata nadole vratilo je delimičnu kontrolu nad rukama i šakama zahvaljujući uređaju koji je relativno jednostavan za upotrebu, pokazalo je veliko istraživanje u ponedeljak.
Ispitivanje je izazvalo nadu da bi neinvazivni uređaj mogao pomoći ljudima sa povredama kičme da vrate sve važne upotrebe ruku.
Uređaj, koji je razvila švajcarska kompanija za medicinsku tehnologiju Onvard, isporučuje električnu struju kroz elektrode postavljene na kožu paralizovanih pacijenata u blizini mesta gde im je oštećena kičmena moždina.
Nakon dva meseca terapije, 43 od 60 ljudi koji su učestvovali u ispitivanju povratili su snagu i sposobnost da koriste ruke i šake, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Medicine.
„Mislim da bi to moglo da promeni život većini ljudi sa povredom kičmene moždine“, rekao je glavni autor studije američki neuronaučnik Čet Moric na konferenciji za novinare.
Ovo polje je doživelo brojne skokove napred poslednjih godina, sa električnom stimulacijom kičmene moždine koja je omogućila nekoliko pacijenata da povrate sposobnost hodanja.
Međutim, ovi uređaji zahtevaju invazivnu operaciju za implantaciju uređaja blizu kičmene moždine.
Iako jednostavniji uređaj iza objave od ponedeljka može izgledati manje revolucionarno, nekoliko učesnika suđenja je naglasilo koliko je upotreba ruku važna za paralizovane ljude.
„Svi misle da je za povredu kičme sve što želite je da ponovo možete da hodate“, rekla je Melani Rid, britanska novinarka i učesnica suđenja koja je bila paralizovana kada je pala sa konja pre 15 godina.
„Ali ako ste tetraplegija ili kvadriplegija, ono što je najvažnije je da radite ruke“, rekla je ona na konferenciji za novinare.
Rid je rekla da je bila „oduševljena“ uređajem, koji joj je omogućio da drži, pa čak i skroluje po telefonu levom rukom.
Druga učesnica, Šerovn Kembel, rekla je da mu je uređaj pomogao da poboljša brzinu kucanja, kuva i piše, kao i druge stvari koje su poboljšale njegov „kvalitet života“.
Rid je rekao da je trening sa spravom težak posao, upoređujući ga sa „praćenjem časa pilatesa prstima“.
Moric je objasnio da ovaj rad razvija nove veze između mozga i zahvaćenih udova, povećavajući prednosti tokom vremena – čak i kada uređaj nije povezan.
Studija se takođe istakla zbog svoje veličine – većina ispitivanja sličnih uređaja uključivala je samo jednog ili nekoliko pacijenata.
Francuski neuronaučnik Gregoar Kurtin, koji je nadgledao studiju, rekao je za AFP da je to „prva u istoriji medicine kičmene moždine koja je pokazala sigurnost i efikasnost u poboljšanju oporavka tetraplegičara“.
Courtine je rekla da je Onvard u razgovoru da se uređaj odobri u Sjedinjenim Državama, uz nadu da bi tamo mogao doći na tržište do kraja godine. U idealnom slučaju, Evropa bi ubrzo potom usledila, dodao je on.
Nasuprot tome, implantati koji bi paralizovanim ljudima mogli da ponovo hodaju verovatno su još godinama daleko od toga da budu široko dostupni.
Cena za Onvardov uređaj ostaje nepoznata, iako je Courtine rekla da je cilj bio da bude „pristupačan“.
