Udisanje fentanila može izazvati potencijalno nepovratno oštećenje mozga, upozoravaju lekari

Udisanje fentanila može izazvati potencijalno nepovratno oštećenje mozga, upozoravaju lekari

Udisanje sintetičkog opioidnog fentanila može izazvati potencijalno ireverzibilno oštećenje mozga (toksičnu leukoencefalopatiju), upozoravaju lekari u časopisu BMJ Case Reports, nakon lečenja sredovečnog muškarca koji nije reagovao u svojoj hotelskoj sobi nakon što je udahnuo lek.

Leukoencefalopatija se odnosi na upalu i oštećenje bele materije mozga – mreže nervnih vlakana koja omogućavaju razmenu informacija i komunikaciju između različitih oblasti sive materije mozga.

Toksična leukoencefalopatija je iznenadni ili dugotrajni neurološki sindrom, koji je prijavljen nakon udisanja heroina, poznat kao „jurnjava za zmajem“. Ali ovo je prvi prijavljeni slučaj povezan sa fentanilom, kažu autori izveštaja.

Stanje se manifestuje raznim znacima i simptomima, od kojih su najočigledniji neurološke promene i promene ponašanja, od blage konfuzije do stupora, kome i smrti.

Izgledi za pogođene generalno zavise od stepena povrede bele materije, objašnjavaju autori izveštaja: neki ljudi će se potpuno oporaviti; drugi će se progresivno pogoršavati.

U ovom slučaju, muškarac nije imao prethodnih zdravstvenih problema i bio je bez svesti nepoznato vreme u svojoj hotelskoj sobi, gde su neidentifikovane zdrobljene tablete i beli talog pronađeni na obližnjem stolu.

Po dolasku u bolnicu, nije bio u stanju da odgovara na pitanja niti da prati komande. Reagovao je na bolove u nogama, ali ne i rukama.

Skeniranje mozga otkrilo je upalu bele materije i otok i povredu malog mozga. Mali mozak je deo mozga odgovoran za hod i ravnotežu. Test je bio negativan na epilepsiju.

Pregled lekova je dao negativne rezultate, ali odvojeni test urina pokazao je veoma visok nivo fentanila, što je dovelo do dijagnoze toksične leukoencefalopatije izazvane inhalacijom fentanila.

Osamnaest dana kasnije, ostao je vezan za krevet i i dalje mu je bilo potrebno hranjenje putem sonde. Dato mu je nekoliko različitih lekova za lečenje urinarne inkontinencije, povrede bubrega, kognitivnog oštećenja, sumnje na odvikavanje od opioida, bol i uznemirenost i upalu pluća.

Posle 26 dana otpušten je u rehabilitacionu ustanovu, a posle još mesec dana vratio se kući uz podršku ambulantne fizioterapije i radne terapije.

Manje od godinu dana nakon prijema u bolnicu, potpuno se oporavio i vratio na posao sa punim radnim vremenom.

Komentarišući incident, on opisuje svoj oporavak kao „čudesan“, dodajući: „U početku je izgledalo kao da će mi trebati 24-časovna nega nakon otpuštanja, ali sam se fokusirao i naporno radio na svojoj terapiji i bio sam odlučan da ne odem bolnica samo da bude čekirana u grupnu ustanovu za stalnu negu.“

Izražavajući zahvalnost svim zdravstvenim radnicima koji su mu ne samo spasili život, već su mu omogućili da se vrati životu kakav je imao ranije, kaže: „Često se kajem zbog onoga što sam uradio sebi, svojoj supruzi i porodici. “

Autori izveštaja zaključuju: „Ovaj slučaj ilustruje potrebu za uključivanjem fentanila u rutinske preglede lekova za urin radi ranije identifikacije i odgovarajućeg lečenja.“