Prema istraživanju predstavljenom na Međunarodnom kongresu Evropskog respiratornog društva u Milanu u Italiji, mala deca koja odrastaju u gradovima pate od respiratornih infekcija više nego ona koja odrastaju na selu.
Druga studija, predstavljena na Kongresu i objavljena u Pedijatrijskoj pulmologiji, pokazuje da faktori kao što su pohađanje dnevne nege, život u vlažnoj kući ili blizu gustog saobraćaja povećavaju rizik od infekcija grudnog koša kod male dece, dok dojenje smanjuje rizik.
Istraživači kažu da neka deca, koja su inače zdrava, mogu da pate od ponovljenih infekcija, pa je važno razumeti zašto je to tako i tražiti načine da se pomogne.
Prvu studiju je predstavio dr Niklas Brustad, istraživač i lekar na Kopenhagenskim prospektivnim studijama o astmi u detinjstvu (COPSAC) sa sedištem u bolnici Gentofte i Univerzitetu u Kopenhagenu, Danska. Obuhvatilo je 663 dece i njihovih majki koje su učestvovale u istraživanju od trudnoće do treće godine starosti dece.
Istraživači su zabeležili da li deca odrastaju u urbanim ili ruralnim sredinama i koliko su respiratornih infekcija razvila. Ovo je otkrilo da su deca koja žive u urbanim sredinama imala u proseku 17 respiratornih infekcija, kao što su kašalj i prehlada, pre treće godine u poređenju sa prosečno 15 infekcija kod dece koja žive u ruralnim područjima.
Istraživači su takođe izvršili detaljne testove krvi na majkama tokom trudnoće i na njihovim novorođenčadima i analizirali imunološki sistem dece kada su imala četiri nedelje. Otkrili su da deca koja žive u urbanim sredinama imaju razlike u svom imunološkom sistemu u poređenju sa onima koji žive u ruralnim područjima. Uočene su i razlike u uzorcima krvi majki i beba koje su korelirale sa razlikom u životnoj sredini i broju respiratornih infekcija.
Dr Brustad je rekao: „Naši nalazi sugerišu da je život u urbanim sredinama nezavisan faktor rizika za razvoj infekcija u ranom životu kada se uzme u obzir nekoliko povezanih faktora kao što su izloženost zagađenju vazduha i početak dnevne nege. Zanimljivo je da promene u krvi trudnih majki i novorođene bebe, kao i promene u imunom sistemu novorođenčeta, čini se da delimično objašnjavaju ovaj odnos.
„Naši rezultati sugerišu da okruženje u kojem deca žive može da utiče na njihov imuni sistem u razvoju pre nego što budu izloženi kašljanju i prehladi. Nastavljamo da istražujemo zašto su neka inače zdrava deca sklonija infekcijama od druge i kakve su implikacije za kasnije zdravlje. Planiramo još nekoliko studija koje će tražiti faktore rizika i pokušati da objasne osnovne mehanizme koristeći našu veliku količinu podataka.“
Drugu studiju je predstavio dr Tom Rufls sa Medicinskog fakulteta u Brajtonu i Saseksu i Univerzitetske bolnice Sussek NHS Foundation Trust, Brajton, Velika Britanija. Uključuje podatke o 1.344 majke i njihove dece koji žive u Škotskoj i Engleskoj. Majke su popunjavale detaljne upitnike kada su njihova deca imala godinu i ponovo kada su njihova deca imala dve godine. Ovo uključuje pitanja o infekcijama grudnog koša, simptomima kao što su kašalj i piskanje, respiratornim lekovima i izloženosti potencijalnim faktorima rizika iz životne sredine.
Analiza upitnika je otkrila da je dojenje duže od šest meseci pomoglo u zaštiti beba i dece od infekcija, dok je pohađanje dnevnog boravka povećalo rizik. Mala deca koja žive u kućama sa vidljivom vlažnom su dva puta veća verovatnoća da će im biti potrebna terapija inhalatorom za ublažavanje respiratornih simptoma i dvostruko veća verovatnoća da će im biti potreban tretman steroidnim inhalatorom. Život u oblasti sa gustim saobraćajem povećao je rizik od infekcija grudnog koša, a izlaganje duvanskom dimu povećalo je rizik od kašlja i zviždanja.
Dr Ruffles je rekao: „Ovo istraživanje pruža neke važne dokaze o tome kako možemo pomoći u smanjenju infekcija grudnog koša kod beba i male dece. Prednosti dojenja su dobro utvrđene, i treba da nastavimo da podržavamo majke koje žele da doje svoju bebu. Trebalo bi da takođe ulažu sve napore da smanje izloženost infekcijama u dnevnim boravcima, očuvaju domove od vlage i buđi, smanje pušenje duvana i smanji zagađenje vazduha.“
Koistraživalac, profesor Somnath Mukhopadhiai, takođe sa Medicinskog fakulteta u Brajtonu i Saseksu i Univerzitetskih bolnica Sussek NHS Foundation Trust, dodao je: „Veza između vlažnog buđavog stanovanja i potrebe da ova veoma mala deca uzimaju tretmane za astmu naglašava koliko nam je hitno potreban zakon za boriti se protiv buđi i vlage u socijalnim stanovima. Na primer, ovde u Velikoj Britaniji želimo da vidimo brzu primenu Avaabovog zakona, koji će primorati socijalne stanodavce da poprave vlagu i buđ u strogim vremenskim ograničenjima.“
Avaabov zakon je predložen nakon smrti dvogodišnjeg Avaaba Ishaka, uzrokovane vlagom i buđi u njegovoj kući lokalnih vlasti.
Profesorka Mirofora Goutaki, koja je predsedavajuća grupe Evropskog respiratornog društva za pedijatrijsku respiratornu epidemiologiju i nije bila uključena u istraživanje, kaže: „Znamo da neka mala deca pate od ponavljajućeg kašlja i prehlade, a to može dovesti do stanja kao što su astme kako odrastaju. Važno je da razumemo sve faktore koji tome mogu doprineti, kao što su uslovi u kojima deca žive i gde se o njima brinu. Što više razumemo ove faktore, to više možemo da uradimo da zaštitimo razvoj pluća ove male dece.“
