Poremećaj autističnog spektra (ASD), neurorazvojno stanje koje karakteriše smanjena socijalna komunikacija i ponavljajuća ponašanja, dugo intrigira naučnike koji žele da razotkriju njegove osnovne mehanizme. Istraživači sa Medicinskog fakulteta Azrieli Univerziteta Bar-Ilan sada su identifikovali potencijalnu vezu između ASD-a i sastava mikrobioma creva.
Istraživači su analizirali raznolikost mikrobioma creva u izraelskoj kohorti od 96 osoba sa dijagnozom ASD i 42 neurotipične osobe. Njihovi nalazi, nedavno objavljeni u časopisu npj Biofilms and Microbiomes, ukazuju na značajne razlike u alfa i beta raznolikosti kod osoba sa ASD-om i identifikuju specifične vrste bakterija koje se nalaze u većem obilju kod osoba sa autizmom.
Ključna otkrića uključuju neočekivano povećanje alfa raznovrsnosti, meru mikrobne raznovrsnosti i primetan porast relativne zastupljenosti tipa Bacteriodetes i roda Bacteroides kod osoba sa ASD. Tradicionalno, smanjena alfa raznovrsnost je povezana sa ugroženim zdravljem u različitim stanjima.
Međutim, povećana alfa raznovrsnost primećena u kohorti ASD dovodi u pitanje preovlađujuća shvatanja, posebno imajući u vidu njegovu potencijalnu povezanost sa neurološkim bolestima. Bakteroidi, koji se obično nalaze u mikrobiomu ljudskog creva, mogu imati nepovoljan uticaj na zdravlje kada se povećaju u izobilju.
Da bi istražili potencijalne funkcionalne posledice ovih promena mikrobioma, istraživači su sproveli eksperimente koji su uključivali novorođene miševe. Miševi tretirani Bacteroides fragilis pri rođenju su pokazali disfunkciju društvenog ponašanja, povećana ponašanja koja se ponavljaju i disregulaciju genske ekspresije.
„Naše istraživanje sugeriše da prevelika količina bakterija, posebno u ranom životu, može imati funkcionalne posledice za pojedince sa ASD. Ovo baca novo svetlo na složenu interakciju između mikrobioma i neurorazvoja kod osoba sa ASD“, rekao je vodeći istraživač studije, prof. Evan Elliott, sa Medicinskog fakulteta Azrieli Univerziteta Bar-Ilan. Studija je sprovedena u saradnji sa prof. Omrijem Korenom, stručnjakom za mikrobiom na Azrieli fakultetu.
Intrigantno, ovi efekti su primećeni prvenstveno kod mužjaka miševa, pri čemu ženke miševa nisu pokazivale deficite u ponašanju, što sugeriše da bi mužjaci mogli biti podložniji faktorima životne sredine koji doprinose ASD. Istraživanje naglašava važnost daljeg istraživanja polno specifičnih aspekata ASD-a i potencijalne uloge mikrobnog sastava.
Implikacije ovog istraživanja šire se izvan laboratorije, nudeći potencijalne puteve za dalje istraživanje dugoročnih efekata mikrobnih intervencija tokom ranih razvojnih faza i njihovih implikacija na razvoj mozga.
