CD4 + T ćelije su istaknute u naučnoj literaturi zbog važne uloge koju igraju u imunološkom odgovoru na infekcije pluća. Međutim, članak objavljen u časopisu Cell Reports pokazuje da neravnoteža u zapremini ovih odbrambenih ćelija u različitim delovima pluća kao odgovor na infekciju može doneti više štete nego koristi.
Studija opisana u članku uključivala je inficiranje miševa hipervirulentnom tuberkulozom i gripom. Autori su zaključili da je za izlečenje potrebna „idealna količina“ CD4 + T ćelija u plućima.
Ovo otkriće otvara perspektive za terapijske intervencije koje imaju za cilj borbu protiv bolesti koje napadaju pluća, a ne utiču na sposobnost adaptivnog imunog sistema da se bori protiv infekcije. Čak se i relativno mali broj CD4 + T ćelija u plućima pokazao dovoljnim da obezbedi zaštitu od tuberkuloze, na primer.
Istraživači su otkrili da su količine ovih ćelija u plućnom tkivu posredovane specifičnim receptorom zvanim P2RKS7, proteinom koji se prvenstveno eksprimira u imunim ćelijama i koji je sposoban da otkrije prisustvo ekstracelularnog adenozin trifosfata (ATP). Glavne funkcije ATP-a odnose se na proizvodnju ćelijske energije, ali kao odgovor na stres ili oštećenje tkiva, on može biti pušten u spoljašnji medijum, delujući kao signal opasnosti za odbrambene ćelije i potencijalno dovodeći do pojačanog odgovora.
U takvim slučajevima, P2RKS7 indukuje prekomerno nakupljanje CD4 + T ćelija i pojačava ekspresiju hemokinskog receptora CKSCR3 (hemokini su proteini koji usmeravaju migraciju belih krvnih zrnaca u inficirano ili oštećeno tkivo). Prema članku, prekomerno nakupljanje CD4 + T ćelija u plućima miševa izazvano aktivacijom P2RKS7 korelira sa povećanjem težine bolesti i smanjenom stopom preživljavanja.
„ATP u vanćelijskom medijumu imuni sistem prepoznaje kao znak oštećenja jer treba da bude unutar ćelije, a ne spolja. Prethodna istraživanja su pokazala koliko je važan za razvoj teških oblika tuberkuloze, ali mehanizmi nisu bili Konkretno, nismo znali koji tip ćelije to najviše izražava.“
„Ovo smo želeli da istražimo. Takođe smo želeli da pronađemo način da poboljšamo odgovor ovih T ćelija. Ono što nismo očekivali je da će uklanjanje receptora da blokira prepoznavanje ATP-a dovesti do poboljšanja, a ne do pogoršanje“, rekao je Igor Santiago-Carvalho, prvi autor članka, za Agencia FAPESP. Ima doktorat. imunologije i istraživač je na Institutu za biomedicinske nauke Univerziteta Sao Paulo (ICB-USP) u Brazilu.
Rad Santiago-Carvalha je nadgledala Marija Regina D’Imperio Lima, prvi autor članka i profesor na ICB-USP. Već 20 godina istražuje ćelijsku imunologiju, uglavnom malariju, Šagasovu bolest i tuberkulozu.
„Što više znamo o faktorima koji određuju da li je imuni odgovor deficitaran, optimalan ili prekomeran, to ćemo bolje moći da njime manipulišemo lekovima i tretmanima da kontrolišemo, pa čak i izlečimo bolest“, rekao je Lima.
T ćelije, ili T limfociti, su ključni igrači u imunološkom odgovoru, koji stimulišu i regulišu. „Iz tog razloga smo želeli da saznamo koji signalni putevi utiču na optimalnost imunološkog odgovora. Tokom projekta smo shvatili da kada je tkivo teško oštećeno, ono oslobađa veliku količinu signala oštećenja“, objasnila je ona.
„Naročito smo bili zabrinuti za ATP i otkrili smo da je inflamatorni odgovor intenzivan i štetan kada prekomerna količina T ćelija uđe u tkivo dok detektuju ATP. U nekim slučajevima to dovodi do plućne fibroze. Intervenisanje u ovom signalnom putu može biti efikasan način da se smanji šteta naneta prekomernim imunološkim odgovorom na infekciju.“
