„Misteriozna“ bolest krava u Sjedinjenim Državama koja izaziva gusto i obezbojeno mleko ispostavilo se kao prvo potvrđeno izbijanje ptičjeg gripa među stokom.
Prema zvaničnom saopštenju američkog Ministarstva poljoprivrede, krave na četiri farme mleka u Teksasu i Kanzasu bile su pozitivne na visoko patogeni ptičiji grip (HPAI). Slučajevi su takođe potvrđeni u državi Novi Meksiko, iako zvaničnici nisu podelili broj pogođenih farmi mleka ili krava.
Očigledno, naučnici koji rade na istraživanju epidemije pronašli su tragove virusa gripa u nekoliko uzoraka kravljeg mleka pre nego što je pasterizovano. Ali zvaničnici kažu da je ovo mleko očigledno nenormalno i da nikada ne bi stiglo na tržište.
Džim Lou, veterinar i istraživač gripa na Univerzitetu Ilinois u Urbana-Šampaignu, rekao je Emili Entes iz Njujork Tajmsa da kontaminirano mleko izgleda sirupasto i gusto. Čak i ako bi ovaj proizvod nekako završio na policama, stručnjaci kažu da bi pasterizacija zaštitila potrošače od virusa.
Retka epidemija dolazi više od petnaest godina nakon što je laboratorijski eksperiment pokazao da su goveda zaista podložna ptičjem gripu, kao što su neki stručnjaci pretpostavili.
Studija je podstaknuta izbijanjem virusa H5N1 u Aziji 1997. godine koje je izazvalo smrtonosne infekcije kod divljih ptica, živine, pa čak i ljudi. Svinje su bile zaražene u epidemiji 2005. godine, ali godinama nije bilo jasno da li se i preživari, poput krava, mogu zaraziti.
Od kasnih 1990-ih, naučnici su pretpostavljali da ptičji grip može da preskoči na stoku sa ljudi ili drugih životinja, ali nedostaju jasni dokazi. Bolesne krave u Ujedinjenom Kraljevstvu su otkrivene sa porastom nivoa antitela na ljudske sojeve H1N1. A 1999. godine, studija je pronašla dokaze da krave sa smanjenom proizvodnjom mleka pokazuju znake infekcije gripom.
Međutim, nedavna zaraza koja se širi među farmama mleka u SAD istorijski je jedinstvena.
Do sada je uticalo na otprilike četiri farme mleka, i samo oko 10 procenata svakog pogođenog stada. Neki farmeri su primetili i uginule divlje ptice na svom imanju, što sugeriše da izvor potiče od ptica selica.
Srećom, do sada je od virusa umrlo nekoliko ili nijedna krava, ali infekcija dovodi do naglog pada proizvodnje mleka, ponekad i do 40 procenata, koji obično traje od nedelju dana do 10 dana.
Ministarstvo poljoprivrede Teksasa (TDA) kaže da „budno prati“ širenje virusa.
„Nema pretnje za javnost i neće biti manjkavosti u snabdevanju“, kaže komesar Sid Miler.
„Ne zna se da kontaminirano mleko nije ušlo u lanac ishrane; sve je bačeno. U retkim slučajevima da neko zaraženo mleko uđe u lanac ishrane, proces pasterizacije će ubiti virus.“
Saopštenje za štampu USDA takođe uverava javnost da se pasterizacija „stalno dokazuje da inaktivira bakterije i viruse, poput gripa, u mleku“.
Naučnici sada sekvenciraju genom virusa kako bi otkrili odakle je došao i kako je prešao na krave.
Istog meseca, šačica koza u državi Minesota takođe je bila pozitivna na H5N1, postavši prvi domaći preživar u SAD koji se razboleo od ptičijeg gripa.
„Ovaj nalaz je značajan jer, iako je prolećna migracija definitivno period većeg rizika za prenošenje živine, on naglašava mogućnost da virus zarazi druge životinje na farmama sa više vrsta“, rekao je državni veterinar Brian Hoefs u izjavi za Američku veterinu. Udruženje lekara ranije ovog meseca.
„Srećom, dosadašnja istraživanja su pokazala da su sisari ćorsokaci domaćini, što znači da je malo verovatno da će dalje širiti HPAI.“
Od 2022. godine – što označava početak tekuće epidemije ptičijeg gripa među američkom živinom – zvaničnici su zabilježili više od 200 slučajeva HPAI kod sisara, kao što su lisice, rakuni, oposumi, tvorovi, foke, leopardi, medvedi, planinski lavovi i psi. .
Krave i koze sada se mogu dodati na tu listu.
„Za razliku od pogođene živine, predviđam da neće biti potrebe za depopulacijom mlečnih stada“, kaže Miler.
„Očekuje se da će se goveda potpuno oporaviti. Ministarstvo poljoprivrede Teksasa posvećeno je pružanju nepokolebljive podrške našoj mlečnoj industriji.“
