Vreme koje su ljudi proveli sa porodicom tokom prazničnog perioda moglo je da poboljša njihovo zdravlje, prema novom istraživanju koje je ispitivalo kako se društvene veze sa bliskim društvenim krugovima i proširenim grupama odnose na zdravlje i psihičko blagostanje.
Studija, koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kentu, Univerziteta Notingem Trent (NTU) i Univerziteta Koventri, koristila je podatke koji su sami prijavili više od 13.000 ljudi iz 122 zemlje, prikupljene tokom prvog talasa pandemije COVID-19.
Istraživanja su procenjivala snagu ljudi u vezi sa bliskim društvenim krugovima, kao što su porodica i prijatelji, kao i sa proširenim grupama, kao što su država, vlada i čovečanstvo. Mereno je i zdravstveno ponašanje ljudi u vezi sa pandemijom i mentalno zdravlje i blagostanje.
Rezultati pokazuju da je samo povezivanje sa porodicom, a ne sa drugim grupama, povezano sa pozitivnim angažovanjem u ponašanju koje može poboljšati zdravlje; u ovom slučaju, primeri uključuju pranje ruku, nošenje maske i socijalno distanciranje.
Na primer, 46% ljudi koji su imali jake porodične veze pralo je ruke barem „mnogo“, u poređenju sa 32% onih koji nisu bili čvrsto povezani sa svojom porodicom. Štaviše, 54% ljudi koji nisu povezani sa svojom porodicom izjavilo je da nikada nisu nosili masku. Vezani ljudi bili su u velikoj meri zastupljeni među onima koji su se bavili zdravstvenim ponašanjem. Uprkos tome što ljudi sa jakim porodičnim vezama čine samo 27% ukupnog uzorka, oni su činili 73% onih koji su se uključili u socijalno distanciranje, 35% onih koji su prali ruke i 36% onih koji su nosili masku „puno” ili više . Zasluge: Bahar Tungenc, Valerie van Mulukom, Martha Nevson preko Canva
Studija je takođe otkrila da je jaka veza sa bliskim društvenim krugovima i proširenim grupama povezana sa boljim mentalnim zdravljem i blagostanjem. Važno je da što je veći broj grupa sa kojima su ljudi imali jake veze, to je veći njihov angažman u zdravstvenom ponašanju i bolje je njihovo prijavljeno psihičko blagostanje, sa manje anksioznosti i depresije.
Istraživanje preporučuje da se poruke javnog zdravlja fokusiraju na manje mreže, kao i na više grupa, posebno u vremenima krize kada pojedince treba ohrabriti da podele svoje pozitivno zdravstveno ponašanje sa svojim bliskim društvenim krugovima.
Takođe se sugeriše da sistemi zdravstvene zaštite mogu da smanje oslanjanje na farmaceutske tretmane korišćenjem socijalnog propisivanja za podršku pojedincima koji nemaju ove veze u svom životu.
Rezultati studije, koja je obuhvatila širok spektar zemalja kao što su Bangladeš, Brazil i Peru, imaju implikacije za rešavanje negativnih efekata na fizičko i mentalno zdravlje iz globalne perspektive. Studija prevazilazi okvire tradicionalnih pristupa u psihologiji dopirući do velikog dela globalne populacije.
Antropolog sa Univerziteta u Kentu, dr Marta Njuson, rekla je: „Ovo istraživanje govori o univerzalnoj potrebi za pripadanjem – ovo je jedan od razloga zašto smo smatrali da je toliko važno uključiti zaista raznolik uzorak iz celog sveta. Gde god da ste ako ste na svetu, drugi ljudi su vam važni.
„Otkrili smo da je imati mnogo grupa važno za podsticanje boljeg zdravstvenog ponašanja, uključujući povezivanje sa apstraktnim grupama poput vaše zemlje ili vlade, ali najvažniji od svega su naši najbliži prijatelji i porodica – grupe koje smo verovatno prepoznali kao važne od početak ljudske istorije“.
Viši predavač psihologije na NTU-ovoj školi društvenih nauka, dr Bahar Tunčgenč, dodao je: „U vremenima previranja, kao što su katastrofe, društvene krize ili pandemije, naše društvene veze mogu biti ključne za dobijanje podrške. Pazimo na ljude imamo poverenja i identifikujemo se sa njima dok odlučujemo šta da preduzmemo.Zato naše bliske veze sa porodicom — ljudima sa kojima mnogi od nas dele značajne životne događaje i od njih uče — mogu promovisati zdravo ponašanje.
„U isto vreme, jake društvene veze — bez obzira koliko one bile apstraktne ili udaljene — ključno je za unapređenje mentalnog zdravlja. Naše istraživanje pokazuje da bliske i proširene društvene veze nude različite izvore podrške i pravca.“
Docent u Centru za poverenje, mir i društvene odnose na Univerzitetu Koventri, dr Valeri van Mulukom, rekla je: „Na Zapadu smo skloni da razmišljamo o sebi kao o pojedincima koji moraju sami da prežive i osvoje svet. Naše istraživanje pokazuje da su ljudi u stvari društvene životinje, koje imaju koristi od svojih zajednica i oslanjaju se na njih na više načina. U izazovnim vremenima to je još izraženije. Preporučljivo je da vladine politike uzmu u obzir ove psihološke potrebe i mehanizme i uključiti lokalne vlasti i lokalne organizacije za maksimalnu efikasnost i blagostanje u vreme katastrofe.“
