Klimatske promene imaju štetne posledice po zdravlje dece jer se sve veći broj novorođenčadi rađa prevremeno rođenih, odlaze u bolnicu i imaju respiratorne bolesti, što najugroženije društvo stavlja u veći rizik od smrti.
Novo istraživanje australijskog tima naučnika koji je pregledao 163 zdravstvene studije iz celog sveta otkriva izuzetno zabrinjavajuću sliku o tome kako su se zdravstvene mere u detinjstvu već pogoršale kao rezultat klimatskih promena, koje ne pokazuju znake da će jenjati u skorije vreme.
Procenjuje se da 600 miliona ljudi trenutno živi u oblastima koje su izložene temperaturama izvan onih koje se smatraju idealnim za ljude, a naučnici predviđaju da će se taj broj do kraja veka povećati na 3 milijarde ljudi.
To je loša vest, s obzirom da je novo istraživanje pokazalo da su temperaturni ekstremi povezani sa klimatskim promenama povećali rizik od prevremenog porođaja u proseku na 60 odsto.
Studija takođe izveštava da povećanje čestica u vazduhu i alergena iz klimatskih događaja kao što su šumski požari, suše i neredovne sezone ima značajan uticaj na respiratorne bolesti i perinatalne ishode.
Corei Bradshav, globalni ekolog sa Univerziteta Flinders u Australiji, zabrinut je da bi klimatske promjene mogle uzrokovati doživotne komplikacije za milione djece širom svijeta.
„Razbrojili smo podatke kako bismo pokazali kako će određene vrste budućih vremenskih događaja pogoršati određene zdravstvene probleme u populaciji“, kaže on.
„Identifikovali smo mnoge direktne veze između klimatskih promena i zdravlja dece, od kojih je najjača bila 60 odsto povećan rizik u proseku od prevremenog porođaja usled izlaganja ekstremnim temperaturama.
Pokazalo se da na perinatalne ishode utiču promene temperature u 39 radova koje su Bredšo i njegove kolege pregledali. Prevremeni porođaj je prijavljen u 29 od ovih studija, što ga čini najčešćim ishodom povezanim ili sa izlaganjem ekstremnim temperaturama ili povećanjem temperature okoline. Ali druge studije su takođe prijavile efekte kao što su niska porođajna težina, promene gestacijske starosti, prerano pucanje membrane, pa čak i gubitak trudnoće.
Dok su temperaturni ekstremi imali najveći uticaj na zdravlje dece, 16 od 20 studija koje su istraživale uticaj zagađivača vazduha otkrilo je da imaju barem neki uticaj na ishode zdravlja dece.
Zagađenje vazduha imalo je značajan uticaj na respiratorna oboljenja. Na primer, najmanje sedam različitih studija izvestilo je da se povećane koncentracije čestica u vazduhu poklapaju sa porastom broja dece koja se obraćaju hitnim odeljenjima bolnice sa respiratornim problemima. Četiri od ovih studija su posebno istraživale zagađenje od dima od šumskih požara, koji sada udišemo češće nego ikada.
„Zdravstveni problemi dece koje smo identifikovali zavise od vremenskih ekstrema – ekstremi hladnoće izazivaju respiratorne bolesti, dok suša i ekstremne padavine mogu dovesti do usporavanja rasta populacije“, pišu autori.
„S obzirom na to da klima utiče na dečije bolesti, društveni i finansijski troškovi će nastaviti da rastu kako klimatske promene budu napredovale, stavljajući sve veći pritisak na porodice i zdravstvene usluge.
Kako istraživači ističu, zemlje sa niskim i srednjim prihodima su nedovoljno zastupljene u istraživanju. Dakle, ova sumorna slika bi zapravo mogla biti potcenjivanje koliko stvari zaista postaju loše, jer je većina analiziranih studija sprovedena u zemljama sa visokim prihodima gde su deca bolje zaštićena od najgorih uticaja klimatskih promena.
Prema istraživačima, ključni faktori koji štite decu od opasnosti koju klimatske promene predstavljaju po njihovo zdravlje su ekonomska stabilnost i snaga, pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, adekvatna infrastruktura i bezbednost hrane.
„Klimatske promene su univerzalne i negativno utiču na sve zemlje i ljude, i moramo pripremiti društva za sve veće pretnje po zdravlje dece“, kaže medicinski naučnik Luis Veda sa Univerziteta Zapadne Australije.
„Razvoj javnih zdravstvenih politika za borbu protiv ovih bolesti povezanih sa klimom, zajedno sa naporima da se smanje antropogene klimatske promene, mora se pozabaviti ako želimo da zaštitimo sadašnju i buduću decu.“
