Sve veći broj trudnica u Norveškoj ima višak kilograma. Heidi Sandsӕter je proučavala šta trudnice sa prekomernom težinom i gojaznosti vide kao uzrok ovog trenda.
Ona je babica i videla je ovaj razvoj iz prve ruke. „Istraživanja u drugim zemljama su pokazala da postoji direktna korelacija između težine i teškog detinjstva kod nekih odraslih osoba. Želeli smo da saznamo da li je to bio slučaj i u bogatoj Norveškoj“, kaže Sandseter.
Sandsӕter je Ph.D. kandidata na Odeljenju za javno zdravlje i sestrinstvo na NTNU, i koristio je podatke iz Zdravstvene studije Trøndelag (HUNT Studi), objavljene u PLOS ONE, da pogleda vezu između iskustava iz detinjstva i težine pre trudnoće. U studiji je učestvovalo ukupno 6.679 žena.
„Kroz HUNT studiju, žene su odgovorile na jednostavno pitanje: na skali od veoma dobrog do veoma lošeg, kako bi opisali svoje detinjstvo. Otkrili smo da što je veća težina, veća je šansa da se njihovo detinjstvo klasifikuje kao loše.“
Nisu svi ljudi sa prekomernom težinom iskusili teškoće u detinjstvu, ali ova korelacija je nešto što zdravstveni radnici treba da imaju na umu.
Sandsӕter veruje da ovo pokazuje da razvoj težine nije tako jednostavan kao unos kalorija i unos kalorija.
„To je zapravo veoma složeno, a vidimo da nalazi iz inostranstva važe i u Norveškoj. Za zdravstvene radnike je važno da toga budu svesni. Nisu svi ljudi sa viškom kilograma iskusili poteškoće u detinjstvu, ali to je nešto što treba imati na umu.“
U narednoj studiji, objavljenoj u Reproduktivnom zdravlju, istraživači su želeli da čuju priče žena koje stoje iza brojeva. Intervjuisali su 14 žena koje su nedavno bile trudne.
„Želeli smo da saznamo o njihovom razumevanju sopstvenog razvoja težine do trenutka kada su postale majke“, kaže Sandseter.
14 žena dolazilo je iz različitih oblasti okruga Trøndelag, bile su različite starosti i različite nivoe obrazovanja. Zajedničko im je bilo to što su svi imali indeks telesne mase (BMI) preko 30.
„Žene su imale različite priče da ispričaju. Mnoge su za svoj dobitak krivile nezadovoljene osnovne potrebe tokom detinjstva. Neke su izjavile da im nije davana zdrava i hranljiva hrana kako bi se njihova težina mogla normalno razvijati, ili da njihove potrebe za podrškom i sigurnim odnosima nisu bile koje su sreli njihovi roditelji ili vršnjaci“, rekla je ona
U mnogim slučajevima to je bila kombinacija oba.
„Uobičajeni faktor za one žene koje su rekle da su osećale nesigurnost je to što su iskusile teške odnose sa svojim roditeljima, ili da su iskusile isključenost i maltretiranje tokom većeg dela svog detinjstva“, kaže Sandseter.
Istraživači su identifikovali četiri glavne teme u ženskim pričama. Nezadovoljene osnovne potrebe bile su jedna od njih. Drugi su bili stalni negativni komentari o njihovom telu i težini.
„Ovo smo nazvali ‘pod kritičnim okom'“, rekla je ona.
Kritičko oko nije uključivalo samo direktne ili indirektne pokušaje roditelja da kontrolišu težinu svoje dece. To može biti i kritičko oko njihovih vršnjaka, ili da su kao deca ili mladi primetili da su „drugačiji“ od svojih vršnjaka i zbog toga postali samokritični.
„Njihovi roditelji su možda mislili dobro gledajući koliko njihova deca jedu tokom obroka i stalno govoreći o njihovoj težini, ali deca brzo primećuju ako nešto nije u redu. Možda shvate da njihovo telo nije dovoljno dobro i da stoga treba da se menja“, kaže Sandsӕter.
Istraživači veruju da negativna percepcija sopstvenog tela može deci oduzeti sposobnost da žive svoj život bez stalne brige.
„Praćenje koje trudnice dobijaju tokom trudnoće ima fokus na promociju zdravlja. To može biti zlatna prilika da se ispitaju uzroci koji stoje iza razvoja težine trudnica i da se ponudi uputstva o ishrani i zdravlju“, rekla je ona.
„Stalna kritika nije dobar način da se izgradi samopoštovanje i dobra slika o telu. A pokazalo se da dobra slika o telu sprečava razvoj gojaznosti“, rekla je Sandseter.
Treću temu istraživači su nazvali „borba sa hranom“.
„Zanimljivo otkriće je da su učesnici koji su govorili o nezadovoljenim osnovnim potrebama koristili hranu da regulišu svoje emocije. Neki su razvili problematičan odnos sa hranom u ranom životu, dok su se kod drugih poteškoće razvile u odraslom dobu.“
One žene koje su tvrdile da su imale dobro detinjstvo objasnile su svoj dobitak tako što su više ukazivale na druge faktore kao što su genetika ili bolest.
„Ovo je takođe zanimljivo. One ne krive sebe, kao što to rade žene sa lošim iskustvima iz detinjstva“, kaže Sandseter.
Sandsӕter veruje da zdravstveni radnici moraju da prevaziđu svoje oklevanje da se bave temama kao što su prekomerna težina i gojaznost kod trudnica.
Prekomerna težina i gojaznost povećavaju rizik od komplikacija, kako tokom trudnoće, tako i tokom porođaja. Konkretno, višak kilograma povećava rizik od preeklampsije i gestacionog dijabetesa. Zbog toga se ženama sa prekomernom težinom savetuje da se manje ugoje tokom trudnoće.
„Praćenje koje trudnice primaju tokom trudnoće može imati fokus na promociju zdravlja. To može biti zlatna prilika da se katalogiziraju uzroci koji stoje iza razvoja težine trudnica i da se ponude smjernice o ishrani i zdravlju. Da bismo pružili dobre smjernice, moramo se usuditi da pitamo zašto“, kaže Sandsӕter.
Na taj način možemo pomoći u smanjenju rizika, ne samo tokom trudnoće, već i za majku i dete u budućnosti.
Sandsӕter veruje da će mnogim ljudima čiji posao uključuje prenatalnu negu možda biti teško da razgovaraju sa gojaznim ženama o temama kao što su težina, zdravlje, ishrana i aktivnost. Ona veruje da zdravstveni radnici moraju da nauče više o tome kako da razgovaraju o težini i načinu života na neosuđujući i motivišući način.
„Možda se plašite da ćete nekoga stigmatizovati ili uvrediti, ali naša studija pokazuje da je više žena steklo pozitivniji pogled na sopstveno telo tokom trudnoće. Bile su fascinirane za šta su njihova tela sposobna, i osećale su se dobro kada je počela njihova grla kod beba. Kao negovatelji, ne bi trebalo da predstavljamo ‘kritično oko’ kojem mnogi smatraju da su izloženi ili da budemo neko kome ne mogu verovati. To je upravo ono što je nekoliko učesnika opisalo kao poreklo njihovog razvoja gojaznosti“, zaključila je Sandsӕter.
