Ljudi koji prestanu da puše vide velike dobitke u očekivanom životnom veku nakon samo nekoliko godina, prema novoj studiji istraživača Univerziteta u Torontu.
Studija, objavljena u časopisu NEJM Dokazi, pokazuje da pušači koji prestanu da puše pre 40. godine mogu očekivati da će živeti skoro isto koliko i oni koji nikada nisu pušili. Oni koji prestanu da puše u bilo kom uzrastu vraćaju se blizu preživljavanja nikad nepušača 10 godina nakon prestanka, a otprilike polovina te koristi se javlja u roku od samo tri godine.
„Prestanak pušenja je smešno efikasan u smanjenju rizika od smrti, a ljudi mogu da poberu te nagrade izuzetno brzo“, rekao je Prabhat Jha, profesor na U of T’s Dalla Lana School of Public Health i Medicinski fakultet Temerti, koji je izvršni direktor Centar za globalna zdravstvena istraživanja u Unity Health Toronto.
Opservaciona studija je obuhvatila 1,5 miliona odraslih u četiri zemlje (SAD, UK, Kanada i Norveška), praćena tokom 15 godina. Pušači između 40 i 79 godina imali su skoro trostruki rizik od smrti u poređenju sa onima koji nikada nisu pušili, što znači da su u proseku izgubili 12 do 13 godina života.
Bivši pušači smanjili su rizik od smrti na 1,3 puta (ili 30 odsto veći) u poređenju sa onima koji nikada nisu pušili. Prestanak pušenja u bilo kom uzrastu bio je povezan sa dužim preživljavanjem, a čak i oni koji su prestali na manje od tri godine dobijali su do šest godina očekivanog životnog veka.
„Mnogi ljudi misle da je prekasno da ostave pušenje, posebno u srednjim godinama“, rekao je Dža. „Ali ovi rezultati se suprotstavljaju tom pravcu razmišljanja. Nikad nije kasno, uticaj je brz i možete smanjiti rizik od glavnih bolesti, što znači duži i bolji kvalitet života.“
Istraživači su otkrili da prestanak pušenja smanjuje rizik od umiranja od vaskularnih bolesti i raka, posebno. Bivši pušači su takođe smanjili rizik od smrti od respiratornih bolesti, ali nešto manje, verovatno zbog rezidualnog oštećenja pluća.
Trenutno ima oko 60 miliona pušača u četiri zemlje uključene u studiju i preko milijardu širom sveta. Globalna stopa pušenja pala je za više od 25 odsto od 1990. godine, ali duvan je i dalje vodeći uzrok smrti koji se može sprečiti.
Dža je rekao da bi rezultati trebalo da dodaju hitnost naporima vlada da podrže ljude koji žele da prestanu da puše. „Pomoć pušačima da prestanu pušiti jedan je od najefikasnijih načina za značajno poboljšanje zdravlja. A mi znamo kako to da uradimo, povećanjem poreza na cigarete i poboljšanjem podrške za prestanak pušenja.“
Kanada je davno zakasnila za povećanje savezne akcize na cigarete, a mnoge druge zemlje bi mogle da smanje stope pušenja povećanjem poreza, rekao je Dža. Podrška za prestanak terapije može uključivati kliničke smernice i resurse za pacijente kao što su telefonske linije za pomoć, ali i pristup celokupnog zdravstvenog sistema.
„Kada pušači na bilo koji način stupaju u interakciju sa zdravstvenim sistemom, lekari i zdravstveni radnici mogu da ih podstaknu da prestanu da puše, ukazujući na to koliko dobro prestanak funkcioniše“, rekao je Dža. „Ovo se može uraditi sa zabrinutošću i bez osuđivanja ili stigme, prepoznajući da su cigarete napravljene da izazivaju veliku zavisnost.“
