Od 1990. godine, prevalencija gojaznosti među decom i adolescentima (određena indeksom telesne mase, BMI) se povećala četiri puta, a stope gojaznosti među odraslima su se više nego udvostručile.
Čvrsto se pretpostavlja da će ova dinamika u epidemiji gojaznosti takođe povećati rizik od bolesti povezanih sa BMI, posebno kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2.
Istraživači DZD-a Norbert Stefan, Matthias Schulze i kolege su pretpostavili da bi povećanje visine koje se dogodilo u većini zemalja širom sveta tokom poslednjih decenija, moglo uticati na ovaj kardiometabolički rizik povezan sa BMI.
U njihovom istraživačkom članku pod naslovom „Uticaj višeg BMI na kardiometabolički rizik: da li je visina važna?“ i objavljeni u časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology, oni pružaju nove podatke koji pokazuju da je povećanje BMI masne mase i rizik od dijabetesa tipa 2 povećan kod viših ljudi. Na osnovu svojih nalaza, oni pretpostavljaju da bi kardiometabolički rizik od većeg BMI mogao biti potcenjen u višim odraslim populacijama širom sveta.
Vezano za Svetski dan gojaznosti 2024. (4. mart), The Lancet je objavio studiju koju je sprovela Saradnja za faktore rizika NCD (NCD-RisC), u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), izveštavajući o merenjima težine i visine 222 miliona ljudi. u 200 zemalja i teritorija.
U toj studiji, BMI, izračunat iz merenja težine i visine, korišćen je da se istraži kako su se gojaznost i nedovoljna težina promenili širom sveta od 1990. do 2022. Otkrili su da preko milijardu ljudi širom sveta trenutno živi sa gojaznošću (definisano kao BMI ≥30 kg /m 2 kod odraslih).
Uzimajući u obzir veoma visok teret bolesti povezan sa visokim BMI (npr. 2015. 4 miliona smrtnih slučajeva, što predstavlja 7,1% svih smrtnih slučajeva; kardiovaskularne bolesti su bile vodeći uzrok, a dijabetes drugi vodeći uzrok smrti povezan sa visokim BMI), povećanje Bolesti povezane sa BMI se očekuju od 1990. do 2022. godine.
Međutim, Norbert Stefan (Helmholc Minhen i Univerzitet u Tibingenu), Matijas Šulce (Nemački institut za ljudsku ishranu Potsdam-Rebrike) i kolege, koji su proučavali uticaj visine na rizik od kardiometaboličkih bolesti, tvrde da bi takvi proračuni trebali uzeti u obzir drugi važni sekularni trendovi u antropometriji, posebno visina, koji mogu uticati na tumačenje BMI kao mere telesne debljine.
Stefan navodi: „BMI je samo aproksimacija masne mase i BMI nije nužno nezavisan od visine. Važno je da je od 1985. do 2020. srednja visina kod dece i adolescenata porasla u većini zemalja širom sveta.“
Šulce dodaje: „Kod adolescenata i mladih odraslih, umereno do veliko povećanje visine uz mala ili nikakvo povećanje BMI uočeno od 1985. do 2019. u nekim zemljama smatra se zdravom putanjom. Međutim, nije poznato da li povećana visina potencijalno menja smisao BMI kao mera telesne masnoće i kardiometaboličkog rizika.“
Analizirajući podatke od 972 ispitanika koji su učestvovali u Tubingen Diabetes Famili Studi, autori su otkrili da je pozitivna veza između BMI i precizno izmerene ukupne telesne mase jača sa povećanjem visine, i kod žena i kod muškaraca. Na ovaj odnos nije uticala starost ili zapremina skeleta gornjeg i donjeg dela tela.
Zatim su autori analizirali podatke od 25.393 učesnika Evropske prospektivne istrage o raku i ishrani (EPIC)-Potsdam. Otkrili su da se koeficijent opasnosti, prilagođen za zbunjujuće faktore odabrane na osnovu uzročnog modela, za razliku u BMI za 5 kg/m 2 za dijabetes tipa 2 postepeno povećavao sa 1,58 (95% CI 1,12–2,23) na najnižoj visini kategorija (≤150 cm) do 2,85 (95% CI 2,37–3,42) u kategoriji najviše visine (>180 cm).
Autori zaključuju iz svojih nalaza da BMI bolje odražava masnu masu i, samim tim, kardiometabolički rizik kod viših u poređenju sa nižim ljudima. Oni takođe pretpostavljaju da se, za sličan BMI, sadašnje odrasle osobe mogu suočiti sa većim zdravstvenim opterećenjem povezanim sa BMI u poređenju sa istorijskim populacijama, jer su u proseku viši.
Stoga je važno uzeti u obzir povećanje visine tokom poslednjih decenija kako bi se bolje procenio teret kardiometaboličkih bolesti povezan sa gojaznošću u budućnosti.
